Ne nazire se još kraj ovog epidemijskog talasa koji se zbog dugotrajnosti i velikog broja obolelih smatra i najtežim do sada. Istovremeno, veliki broj inficiranih rezultirao je i značajnim porastom broja pacijenata koji trpe posledice preležane bolesti, odnosno postkovid sindrom.
Te posledice su raznovrsne, mogu trajati i do pola godine, a najugroženija su pluća, srce i krvni sudovi. Terapeuti upozoravaju i na psihološke probleme, poput poremećaja pamćenja, koncentracije, nedostatka volje i anksioznosti.
Dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa, ističe za Euronews Srbija da se postkovid sindrom najčešće manifestuje nelagodnošću u grudnom košu, osećajem kratkog daha.
– Pacijenti se obično žale da se brzo zamaraju, da nemaju dovoljno daha, a rezultati pokazuju često da su im normalna pluća. Karakteristični su bolovi u grudnom košu koji su povezani sa vremenskim promenama, jer srce reaguje na promene atmosferskog pritiska – ističe Zdravković.
Ona je naglasila da otprilike 95 odsto pacijenata sa postovid sindromom obično ima blage simptome i traju 4-6 nedelja, ali i da je veoma važno otići na lekarski pregled ukoliko primeti posledice infekcije.
Vaskulardni hirurg u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Srđan Babić dodaje da se simptomi postkovid sindroma obično javljaju 30 do 60 dana posle preležane infekcije.
– Jako veliki broj lekara je angažovan u lečenje kovida, te nisu provedene mnoge studije o postkovidu. Ipak, znamo da su česti problemi sa kardiovaskularnim sistemom, javljaju se poremećaji sa moždanom cirkulacijom što može dovesti i do moždanog udara – ističe za Euronews Srbija Babić.
Koji pacijenti su najugroženiji?
Dr Babić podvlači da, pošto pandemija ne traje toliko dugo, ne postoje skroz pouzdani podaci o tome koje osobe su pod najvećim rizikom.
Ipak lekari procenjuju da se postkovid najčešće javlja kod osoba koje imaju hipertenziju, kod gojaznih pacijenata, odnosno kod starosne grupe od 40 do 60 godina.
– S druge strane pokazalo se da osobe koji su imali izražene forme kovida, a nemaju faktore rizika mogu da dobiju tromboze zdravih krvnih sudova – upozorava hirurg.
Ipak dodaje da se u ovom talasu smanjila incidencija pacijenata koji imaju trombozu u dubokim venama, ili plućne embolije.
Po čemu se razlikuje postkovid sindrom i produženi kovid?
– Mi kada govorimo o produženom kovidu i postkovidu to nisu dva ista entiteta. Produženi kovid je komplikacija infekcije koja najčešće nije lečena u startu. Kod pacijenata koji se ne jave na vreme lekarima i ne krene se blagovremeno sa terapijom dolazi do produženog kovida gde osobe povremeno lečimo i do šest nedelja – objašnjava dr Zdravković.
Upravo zato naglašava da je od izuzetno velike važnosti da se ljudi testiraju, odnosno na vreme jave lekarimo ukoliko primete bilo kakve komplikacije.
S druge strane, kako ističe, postkovid sindrom je potpuno druga komplikacija – to je slučaj kada se pacijent već izlečio od kovida, a nastaju problemi u kardiovaskularnom, plućnom ili neurološkom sistmu.
Dr Zdravković ističe da ukoliko pacijent posumnja da ima postkovid sindrom ne treba paničiti. Dodaje da je glavna prevencija odmor tokom i neposredno posle bolesti.
– Svi znamo da je nemoguće biti jednako fizički aktivan odmah posle kovida. Organizmu treba vremena da se oporavi. Važna je i dobra, zdrava ishrana, koju vitamini ne mogu da zamene i da se da terapijskim lečenjem, ukoliko je potrebno, krene na vreme – zaključila je naša sagovornica.
Blic
