AKO pitate Beograđane u koje prestoničke zelene oaze najčešće odlaze, većina će odgovoriti – na Adu Ciganliju, Avalu, Košutnjak, Tašmajdan, Kalemegdan. U ostalim parkovima našeg glavnog grada sugrađani se ne zadržavaju previše, prošetaju ljubimce ili ih „preseku“ brzim hodom, iskoriste hladovinu krošnji i dođu do željene destinacije na drugoj strani.
Da nijedan beogradski zeleni kutak više ne bude „zapostavljen“ kada je o posetiocima reč, odbornici Skupštine grada pre oko mesec dana usvojili su odluku o osnivanju JKP „Beogradski park“ za upravljanje parkovima na teritoriji deset opština – Voždovca, Vračara, Zvezdare, Zemuna, Novog Beograda, Palilule, Rakovice, Savskog venca, Starog grada i Čukarice.
Ideja ovog novog javnog preduzeća je da se Grad logistički posveti sadržajima u beogradskim parkovima, te da nadležni utvrde kako zelene površine postanu privlačnije za ljude. Plan je da se u svakom parku postave dečje igralište, teretana na otvorenom, prostor za kućne ljubimce…
Prema rečima v.d. direktora ovog novoformiranog preduzeća Nikole Skoka, u toku je registracija u APR, otvaranje računa kod poslovnih banaka, odnosno sve ono što prati proces osnivanja. Do kraja godine, on i njegovi saradnici izradiće program poslovanja za 2023, u kojem će biti jasno definisani vizija i misija preduzeća, ciljevi i plan rada.
– Strateško opredeljenje JKP „Beogradski park“ je da privučemo ljude u parkove – objašnjava, za „Novosti“, Nikola Skoko.
– Kako bismo realizovali ovaj cilj, uradićemo analizu svakog parka, a sa urbanistima i arhitektama osmislićemo koncept svakog pojedinačno tako da bude prilagođen svojoj nameni. Postoje razlike kada je reč o parku koji je u okviru nekog blokovskog naselja u odnosu na, recimo, Ušće ili neke izletničke oaze poput Košutnjaka ili Avale. Zato ćemo prema svakom parku imati poseban pristup, praveći konceptualnu celinu i koristeći razne sportsko-rekreativne sadržaje dopunjene pojedinim uslužnim delatnostima. Cilj nam je da mlade, porodice, te naše sugrađane u trećem dobu izvedemo u parkove.
Skoko nam otkriva da će jedna od prvih zelenih oaza koja će biti uređena po ovom konceptualnom pristupu biti Ušće.
– Uzor i ideja za Ušće, s obzirom na njegovu površinu, jesu „Gorki park“ u Moskvi i drugi veliki u evropskim i svetskim metropolama, multifunkcionalni i namenjeni raznim sportsko-rekrativnim aktivnostima i izletnicima – kaže prvi čovek „Beogradskog parka“.
Nedavno, na Međunarodni dan životinja, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će svi beogradski parkovi, tamo gde bude moguće, dobiti prostor za pse, po uzoru na Tašmajdan. Takođe, on je rekao da će u jednom parku biti postavljeno veliko igralište za pse i druge ljubimce, sa pratećim mobilijarom, koje će biti najveće u gradu.
I tome će tim „Beogradskog parka“ posvetiti pažnju.
– Naš cilj je da Beograd bude „pet frendli“ grad. Zato je naš stav da svaki park čija površina to dozvoljava ima ograđen deo za kućne ljubimce – zaključuje Skoko.
UZOR U MOSKVI
MOSKOVSKI park „Gorki“, koji će poslužiti kao inspiracija za sređivanje zelene oaze kod Ušća, jedan je od najvećih u ruskoj prestonici. Prostire se na 120 hektara. Nazvan je po čuvenom ruskom piscu Maksimu Gorkom, otvoren je 1928. godine a podjednako ga vole i Moskovljani i turisti. Pre desetak godina, ovaj park je kompletno rekonstruisan, uklonjeni su ilegalni objekti, napuštene građevine su očišćene, a spomenici obnovljeni. Posle nekoliko meseci intenzivnog rada, „Gorki“ je postao centralni park prestonice. Podeljen je na četiri područja, ima oko 25 ulaza, a danas se tu nalaze klizalište na 15.000 kvadrata, besplatni muzej na otvorenom, restorani, a iz parka se može ući na brod i provozati se rekom Moskvom, što je posebna atrakcija.
