Vlasnici bespravnih kuća i stanova bez obzira na to kada su njihove nepokretnosti sagrađene moći će u roku od 30 dana da podnesu zahtev za priključenje na struju, vodu, kanalizaciju, grejanje ili gas.
Najmanje 50.000 objekata podignuto je u Srbiji bez građevinske dozvole od 2015. kada je država poslednji put podvukla crtu i pokušala da privoli vlasnike nelegalnih nepokretnosti da ih uz brojne olakšice ozakone. Ovakav zaključak o broju novih bespravnih kuća i stanova može se izvući iz nedavne izjave ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića koji je, u svetlu dopuna Zakona o ozakonjenju objekata koji se po hitnom postupku i bez javne rasprave našao na dnevnom redu Skupštine Srbije, rekao da EPS samo u Beogradu očekuje 50.000 prijava za priključak na struju. Jer, izmenama tog zakona bespravnim graditeljima sada se daje još jedna šansa – da se ukoliko to žele i bez obzira na to da li su bez dozvole zidali juče, pre dve, pet, deset ili 30 godina privremeno priključe na struju, vodu, kanalizaciju, grejanje ili gas. U red za privremeni priključak na komunalnu infrastrukturu neće moći da stanu vlasnici poslovnih zdanja niti investitori koji su kršeći zakon i čineći krivično delo zidali na divlje i još profitirali, nego vlasnici bespravnih kuća i stanova koji su gradili bez dozvole ili kupovali nelegalne nekretnine da bi na taj način došli do krova nad glavom. I to će morati da dokažu.
– Dopunama Zakona o ozakonjenju dali smo mogućnost privremenog priključenja na vodovodnu, kanalizacionu, gasnu, elektroenergetsku i mrežu daljinskog grejanja onim ljudima koji su za svoje potrebe trajno rešavali stambeno pitanje. To su vlasnici porodičnih stambenih kuća ili vlasnici stanova kao posebnih delova stambenih zgrada. U uredbi koju će vlada doneti u roku od 15 dana od stupanja na pravnu snagu ovog zakona bliže ćemo odrediti vrstu dokaza, odnosno uslove koje će svaki vlasnik kuće ili stana morati da ispuni. Trideset dana od stupanja uredbe na snagu svi oni moći će da se u svojim opštinama prijave sa zahtevom da im se odobri privremeni priključak. Sami će birati na koju vrstu infrastrukture žele da se legalno priključe jer ne nedostaju svima svi priključci – objašnjava za „Politiku” Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ona dodaje da se država kada je donosila ovakvu meru pre svega vodila humanim razlozima jer su se ministarstvu obraćala brojna udruženja poput „Želimo struju u 21. veku” koje broji više od 1.500 članova, čijim porodicama su uskraćena osnovna ljudska prava potvrđena međunarodnim konvencijama i deklaracijama Ujedinjenih nacija. Otuda i hitnost izmene dela Zakona o ozakonjenju koje je, između ostalih, zatražio i predsednik republike.
– To je neka vrsta humanitarne mere jer pravo na vodu i struju, gas, grejanje jesu osnovna ljudska prava. Oni koji su gradili objekte ili kupovali stanove u nelegalnim zgradama ovim izmenama se ne aboliraju od bilo koje odgovornosti i naročito se time, na bilo koji način, ne prejudicira da li će ozakonjenje objekta biti moguće ili ne – kazao je Vesić.
Ministar je za Tanjug obrazložio da je rok „kratak” kako bi se sprečila „investitorska zloupotreba”.
– Plaćaće usluge prema postojećim cenovnicima javnih preduzeća, koji će proceniti da li postoje tehnički uslovi za priključak – precizirao je Vesić.
Njegova saradnica i žena koja je učestvovala u izradi svih prethodnih zakona o legalizaciji, odnosno ozakonjenju, kaže da će uredbom biti propisani uslovi, način i rok postupanja, odnosno šta će sve morati da ispune i lokalne samouprave i nadležna komunalna preduzeća.
– Verujem da će u najkraćem roku, a to je za najviše dva meseca, početi podnošenje zahteva za privremeni priključak – ističe Damnjanovićeva.
Osnovnim Zakonom o ozakonjenju od 27. novembra 2015. vlasnici čiji su nelegalni objekti bili vidljivi na satelitskom snimku iz 2015, što je bio glavni uslov za ozakonjenje, mogli su da se legalno priključe na komunalnu infrastrukturu dok se ne okonča legalizacija za njihov objekat. Potom je 2018. usledila izmena tog zakona i vlasnici bespravnih objekata izgubili su takvu mogućnost. Izmene je inicirao grad Beograd objavivši po ko zna koji put rat divljim graditeljima. Tada je Vesić kao zamenik gradonačelnika Beograda priznao ono što svi godinama znaju, ali se niko od zvaničnika nije usuđivao javno da kaže: a to je da bez „asistencije” opštinskih i gradskih službenika u poslednjih četvrt veka ne bi moglo da se namnoži više od 200.000 nelegalnih građevina u prestonici.
– Mnogi državni organi nisu radili svoj posao. Neoprostivo je da bespravnu zgradu neko priključi na struju, vodu, kanalizaciju. Mi svi moramo da se dovedemo u red – bio je izričit Vesić pre pet godina gostujući na RTS-u.
Koliko objekata je od tada ili pre toga priključeno na infrastrukturu Damnjanovićeva ne želi da komentariše jer ministarstvo, kaže, nema te podatke.
– Divljih priključaka zasigurno ima, a inspekcije su te koje taj problem treba da kontrolišu i reše – izričita je državna sekretarka.
Ozakonjenje oko dva miliona nelegalnih objekata u Srbiji trebalo je da bude okončano ove godine, što je bio rok propisan Zakonom o ozakonjenju iz 2015. godine. To se nije desilo, a što je još veći problem – država i dalje ne pronalazi način da stane na put gradnji bez dozvole.
U međuvremenu iz zakona je izbrisana odredba o roku za završetak svih predmeta o ozakonjenju jer ju je Ustavni sud, tvrdi Damnjanovićeva, proglasio neustavnom.
Jedno je zasad sigurno – sledi nam još jedan zakon o ozakonjenju. Kada će se javnost upoznati sa njegovim detaljima Damnjanovićeva kaže da ne zna, a ono u šta je uverena jeste to da će „država, celokupna vlada morati da radi na novom zakonu, kako bi se pronašlo rešenje koje će u najvećoj meri rešiti ovaj problem”.
