Prva sportska hala na levoj obali Save, u Ulici Pariske komune, koja je mogla da primi oko 3.000 gledalaca otvorena je u oktobru 1968. godine.
Novi objekat iznenađujuće za to vreme, nije dobio ime po nekom zaslužnom revolucionaru palom u ratu već je bio jednostavno nazvan “Hala sportova“.
Smešten je na delu Novog Beograda koji je jedini bio u planovima razvoja još pre Drugog svetskog rata – prostoru između današnje Devete beogradske gimnazije, bivše Robne kuće Beograd i Grafičkog centra.
Izgradnja najsavremenije arene tog perioda trajala je samo sedam meseci, od maja do oktobra 1968. godine i koštala je nešto više od sedam miliona dinara. Od ukupne sume 5.730.000 stiglo je iz opštinske kase, a ostalo je dao Gradski fond za fizičku kulturu, preteča današnjeg Sekretarijata za sport Grada Beograda.
Zgradu su projektovali arhitekte Olga i Velimir Ostojić, kao i dr Đorđe Zloković. U izgradnji je učestvovalo 26 preduzeća, a glavni izvođač radova bila je građevinska firma “Jablanica” iz Valjeva. Gradonačelnik Beograda bio je u to vreme Branko Pešić, i od njega je i potekla prva ideja o izgradnji velikog sportskog objekta na Novom Beogradu.
Objekat je imao 5.000 kvadratnih metara, od čega je na gledalište sa igralištem odlazilo 2.800 kvadrata.
Okrugla hala sa borilištem u obliku potkovice imala je prečnik od 61,5 metara i visinu oko 16 metara.
Pored glavnog igrališta u prizemlju je napravljena i mala sala za treninge i sportsku rekreaciju, a tu su bile i svlačionice, kupatila, odeljenja za sudije.
– Grad na levoj obali Dunava gradimo već dve decenije i do sada je ovde napravljeno oko 23.000 stanova – govorio je u to vreme za “Politiku”, Petar Kovačević, predsednik opštine Novi Beograd. – Do sada izgradnju nisu pratili sportski, kulturni i objekti za drugu razonodu građana, pa nam je ovakva hala bila neophodna. Novi Beograd već ima oko 100.000 stanovnika od kojih je 30.000 mladih, kojima je objekat prvenstveno namenjen.
U “Domu fizičke kulture” kako su Halu uopšteno zvali, bilo je mogućnosti za bavljenje rukometom, košarkom, odbojkom, ali i za mali fudbal, stoni tenis, boks, rvanje, mačevanje, džudo, karate i sportsku gimnastiku.
U njoj su mogli da se održavaju koncerti, ali i razne priredbe. Iako je imala 3.000 sedišta u slučaju, recimo, boks mečeva mogla je da primi za ono vreme neverovatnih 4.000 ljudi jer se sedelo i u parteru, na parketu terena.
– Svi izvođači radova bili su veoma efikasni i zgradili objekat u vrlo kratkom roku – rekao je Kovačević. – Novobeogradska hala je po načinu gradnje vrlo interesantna i građena je od montažno građevinskih elemenata.
Najzanimljivija je bila konstrukcija krova, koja je ustvari izvrnuta prednapregnuta kupola, koja se do tada mogla videti još samo u Briselu, Karakasu i Sovjetskom Savezu. Ona je davala ne samo lep spoljni izgled, već je smanjena kubatura za zagrevanje i pojačani su zvučni efekti. Oslanjala se na 30 obodnih stubova povezanih sa 240 čeličnih sajli koje se zrakasto sastaju u prstene nasred hale.
Da bi se sajle zategle na njih je stavljeno opterećenje od 500 tona. Pod je takođe bio novina za naše objekte i bio je napravljen od elastičnog parketa.
Arena se zagrevala iz vazdušnih komora, a prostorije u prizemlju su imale centralno grejanje. Imala je dva odvojena ulaza za sportiste i posetioce, a posebno lep izgled zgradi davalo je zeleno kopilit staklo kojim je hala obložena. Pored doma izgrađeni su i zeleni tereni za fudbalske treninge, odbojku i košarku.
Gradnja objekta je planirana 1964, da bi upotrebne dozvole, licenca i sama izgradnja, ustvari, krenuli tek 1968. godine. Posle 11 godina pripojile su se Hala sportova i Sportski centar “11. april“, da bi 2016. godine konačno dobili jedinstveno ime – “Ranko Žeravica“.
Velika dvorana danas može da primi 5.500 gledalaca, a u zavisnosti od tipa manifestacije i prostor borilišta može da se osposobi za još 1.000 mesta za sedenje i oko 2.000 stajaćih mesta.
Hala sportova u svojoj istoriji može da se, pored nebrojenih sportskih takmičenja, pohvali i još nečim – velikim muzičkim koncertima.
Pod kupolom Hale u proteklim decenijama nastupale su brojne domaće i svetske zvezde – Riblja čorba, Partibrejkersi, Bajaga i instruktori, Kerber, Van Gog, Psihomodo pop, Darko Rundek, Motorhead, Blondie, Brajan Adams i mnogi drugi.
