Život u novobeogradskim blokovima nedokučiv, a za one koji u njima žive, blokovi su više od najobičnije adrese; ili prebivališta – oni su mali svet, planeta za sebe ušuškana u grad Beograd. Za one koji dolaze sa druge strane reke, blokovi mogu izgledati kao geto, ali ova reč koja u sebi vuče negostoljubiv kontekst daleko je od novobeogradske stvarnosti.
U blokovima je koncentrisan veliki broja različitih života, priča i generacija na jednom mestu. Ekipni duh je ono što povezuje Novobeograđane, duh zajedništva koji izbija u svim sverama čini ovu zajednicu čvršćom – od sporta preko druženja čini glavni element blokovske svakodnevnice.
Kada dođe leto i ugreju se hladne betonske klupice, kada na savskom šetalištu sve oživi, neko ko je odrastao u blokovima teško će moći da pređe više od 500 metara, a da ne izgubi dobar deo svog vremena na pozdravljanje sa svima onima koje nije sreo od kada je počelo loše vreme.
Ova poruka nema veze sa nacionalnim simbolima niti pozivanjem na Sarajevo (gde takodje živi i živelo je dosta našeg naroda i koji su upravo sa te “čaršije” usled ratnih okolnosti došli na NBG). Elem ni to nije poenta, nego da se prenese emocija prema našem kraju. Kada negde odeš na dalek put, nema te, nedostajanje prema Blokovima, sigurno je neko nekad doživeo… Taj osećaj je prikazan kroz ovu pesmu i to što ne možeš da razumeš širu sliku i poentu priče, nije razlog za bilo kakvu osudu drugih ljudi.
U blokovima postoji taj čoporativni, skoro plemenski momenat u kojem je postaje bitniji identitet ekipe nego pojedinca.
Upravo taj kolorit, ta jedinstvenost u različitosti čini blokove onim što jesu – mikrokosmosom života u našoj prestonici, bogatom slikom radosti i surovosti u kojoj će se uvek naći nešto vredno pažnje, prekora, nešto poučno i bolno, ali i suštinski živo.
Svi blok ima svoju životnu priču, svoju autentičnost, ali ono što ih sve povezuje jeste duh zajedništva. Zelena oaza, dečja graja, sportske i kulturne manifestacije ih sve čvršće povezuju.
Na kraju, nakon napornog dana, najlepše je vratiti se kući, u svoj blok, kao pobednik gde vas uvek sačeka prijatelj ili komšija sa kojim ćete podeliti i bol i radost.
