Rad akademika profesora Branislava Mitrovića izabran je za pobednički od strane stručnog žirija na konkursu za idejno rešenje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
„Prvi put u svojoj istoriji, dugoj skoro 130 godina, Prirodnjački muzej dobiće novu, namensku zgradu koja će biti izgrađena na prostoru kompleksa „Parka prijateljstva“ u Novom Beogradu. U novoj zgradi ćemo naše zbirke sa oko 2.000.000 primeraka učiniti dostupnim i vidljivim za javnost i bićemo u mogućnosti da intenzivnije komuniciramo sa društvom o bogatom prirodnom nasleđu naše zemlje, Balkana i sveta. Prirodnjački muzej u Beogradu je važna institucija i za našu naučnu zajednicu, centar edukacije i mesto koje promoviše poštovanje prema prirodi i životnoj sredini. U Beogradu se prepliću kultura, nauka, i društvo i pregovara se o odlukama koje će doprineti održivosti resursa naše planete, a Prirodnjački muzej je nezaobilazni deo te komunikacije“, istakao je Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja.
Spasić je dodao da će u novom zdanju kroz izložbe, programe obrazovanja, kao i radionice, stručne skupove, konferencije i popularna predavanja Muzej graditi još jače mostove između nauke, kulture i društva.
Predsednik žirija, profesor Ivan Rašković, arhitekta, ocenio je da je konkurs bio veoma uspešan. Ovom prilikom je istakao značajan broj i kvalitet pristiglih radova i naročito pohvalio prvonagrađeni rad.
„Konkurs za Prirodnjački muzej je uspeo po broju pristiglih radova i njihovim kvalitetima. Prvonagrađeni rad čuva autentičnu siluetu postojećeg parka ‘Ušće’, pri čemu u svoj prostor uključuje i deo prirode pod otvorenim nebom”, istakao je profesor Rašković.
Marko Stojčić, arhitekta, glavni gradski urbanista i član žirija, izjavio je da je konkurs za Prirodnjački muzej u Beogradu dokaz da je naša arhitektonska struka na izuzetno visokom nivou.
„Predato je 18 radova koji su žiriju zadali ozbiljan zadatak – da izaberemo samo jedno rešenje od velikog broja veoma kvalitetnih radova. Pobedničko se izdvojilo kao veoma hrabro i kvalitetno rešenje koje trajno rešava pitanje statusa parka i objekata koji se u njemu nalaze. Ono je i rešenje koje u najmanjoj meri, svojom izgrađenom strukturom, smanjuje postojeći fond zelenila. U funkcionalnom smislu daje neki novi, efektan pristup rešavanju potreba muzeja, a sa druge strane arhitektonski, ne previše nametljivo, dominira na pravi i ubedljiv način“, ocenio je.
Stojčić je takođe izrazio uverenje da će nakon realizacije ovog projekta Beograđani i posetioci Beograda moći da uživaju u jednom veoma savremenom objektu sa posebnim doživljajem kako postavke tako i prostora oko Muzeja.
