Restoran je trebalo da se okreće i pruži gostima pogleda na ceo grad. To je bio plan, ali stvarnost je nažalost bila drugačija
U srcu Beograda, uzdiže se Geneks kula, zgrada koja je od svog otvaranja 1980. godine postala simbol sprske prestonice i ostala do dan danas. Svojom zadivljujućom siluetom još sa auto-puta očarava sve, a pogotovo one koji tek dođu, pa se prvi utisak o Beogradu stiče upravo u kontaktu sa ovom neverovatnom građevinom koja nije za džabe dobila naziv i „Zapadna kapija Beograda“. Ni tada kao ni danas, ne postoji osoba koja je ostala „imuna“ na ovu gromadu koju je projektovao arhitekta Mihajlo Mitrović. On je imao gotovo neverovatnu zamisao – rotirajući restoran na vrhu kule, međutim, legenda kaže, da ova ideja nikada nije realizovana.
Kula visine 115 metara sastoji se od poslovnog dela i stambene kule sa oko 184 stana. Dok su poslovni prostori u velikoj meri zauzeti, danas uprkos izazovima održavanja, Geneks kula i dalje ima svoje stanare i predstavlja važan deo beogradskog pejzaža. I dalje je u igri, iako možda ne u punom sjaju kao nekada.
Na 35. spratu Geneksa, po izgradnji, bio je otvoren i restoran na vrhu tada najviše zgrade u Beogradu, ali nedostižan običnim ljudima. Restoran je trebalo da se okreće i pruži gostima pogleda na ceo grad. To je bio plan, ali stvarnost je nažalost bila drugačija. Prema pričama, iako je sve projektovano, isplanirano i izgrađeno, rotacija nikada nije zaživela – restoran se zapravo nikada nije „okrenuo“.
Plan nije bio da se rotira ceo vrh solitra, već pod unutar njega.
Zamislite samo da te 1980. godine radite ili živite u ovakvoj zgradi, potom, provozate se liftom do poslednjeg sprata gde vas čeka luksuzni restoran i to ne običan. Tokom ručka ili još bolje večere, dok sedite za stolom i uživate u omiljenim specijalitetima, ceo restoran počinje da se pomera, a vi uživate u prelepoj panorami. Ova neverovatna zamisao ostavljala je bez teksta, a danas su komentari uglavnom ispunjeni nostalgičnim prisećanjem na zlatne dane Geneks kule i njenog restorana, međutim, mnogi izražavaju žaljenje što je restoran zatvoren i što mehanizam rotiranja nije zapravo nikada ni „pušten“.
Prema pričama, arhitekta je ostao nezadovoljan zbog činjenice da je restoran ostao u vlasništvu Geneksa i nikada nije otvoren za širu javnost. Zatvoren je nakon bombardovanja, a do današnjeg dana ne radi.
Prema nekim podacima, krajem devedesetih, što zbog ekonomskih problema, što zbog smanjene posete, restoranu je došao kraj i prepušten je propadanju. Međutim, iako je prostor trenutno neupotrebljiv, postoji interesovanje za njegovu obnovu, a mnogi smatraju da bi ponovno otvaranje moglo privući turiste i pružiti jedinstveno iskustvo, s obzirom na spektakularan pogled koji se pruža s vrha kule, te bi mogao da postane prava turistička atrakcija.
Nakon toliko godina i brojnih novih zgrada u našoj prestonici, Geneks kula nije zaboravljena. Ljudi često govore o njenoj impozantnosti koja je i dalje jedno od prepoznatljivih obeležja Beograda. Iako je zgrada delimično napuštena, ona i dalje privlači pažnju kao arhitektonska i kulturna ikona.
