„Plava dvorana” – kruna obnovljenog Sava centra na Novom Beogradu

Čuvena koncertna sala biće večeras svečano otvorena, ima više mesta nego pre – 4.050, najveće 3D platno u regionu, unapređenu akustiku… „Delta” je u njenu rekonstrukciju uložila 40 miliona evra

„Plava dvorana” – ulaznicu za čuvanje i uspomenu juče su dobili predstavnici medija koji su premijerno kročili u obnovljenu koncertnu dvoranu Sava centra i u njoj zatekli prepoznatljiv enterijer – originalni natur beton, plave stolice i zidove. Završetkom njenog sređivanja „Delta holding” stavio je tačku na trogodišnju rekonstrukciju Sava centra u koju je uložio 120 miliona evra, od čega je renoviranje „Plave dvorane”, koja će svečano biti otvorena večeras, koštalo 40 miliona evra. Ona pripada kulturnoj zoni, jednoj od tri funkcionalna dela zdanja, dok su druga dva kongresni sa 46 sala i poslovna zona koju čine 45 kancelarija A klase i 36 lokala čija je rekonstrukcija okončana novembra prošle godine.

Foto: Print screen Ig. Sava Centar

U objektu B najvećeg kongresnog, poslovnog i kulturnog centra u regionu osim „Plave sale” sređeni su i foaje u kojem je prepoznatljivi luster sa 300 sijalica, šankovi izmešteni na obod, nekadašnji „Rudarski salon”, a oko dvorane kreirani su novi prostori poput amfiteatar sale i atrijuma, odnosno zimske bašte sa staklenim krovom i zelenim zidovima sa oko 5.000 biljaka.

– „Plava dvorana” kruna je našeg trogodišnjeg rada. Sačuvali smo njen prepoznatljiv kolorit i naziv kao omaž svim lepim trenucima i emocijama koje smo zajedno doživeli na ovom mestu. Povećali smo kapacitet dvorane za 10 odsto, odnosno za 400 mesta, i sada „Plava dvorana” ima 4.050 mesta. Tehnološki smo opremili dvoranu da odgovara svetskim standardima kongresne, kulturne i umetničke scene. Rekonstrukcijom smo dobili i najveću bioskopsku dvoranu u ovom delu Evrope, opremljenu najmodernijim tri de platnom u regionu – rekla je juče Angelina Nekić, potpredsednica „Delta holdinga” i generalna direktorka kompanije „Delta ril estejt”, na konferenciji za medije i dodala da Sava centar pametno troši i proizvodi energiju zahvaljujući tome što je na krovu zdanja postavljeno 900 solarnih panela.

„Plava dvorana” sada može da ugosti produkciono najkompleksnije muzičko-scenske događaje, a unapređena akustika podržana je posebnim audio-sistemima za filmske projekcije, koncerte i kongresna dešavanja. U dvorani je postavljeno koncertno ozvučenje poslednje generacije francuskog brenda „L-Acoustics”, koji se nalazi na vrhu tehničkih zahteva svetskih zvezda. O tim detaljima, kao i o izazovima sa kojima se suočio „Deltin” tim govorila je Ivana Letić, arhitekta i autor rekonstrukcije Sava centra.

Osvrnuvši se na budućnost kongresnog turizma i kulture u obnovljenoj „Plavoj dvorani”, Kristina Milinčić, generalna direktorka Sava centra, naglasila je da je interesovanje ogromno – zakazano je 50 događaja, među kojima su koncerti Kraljevske filharmonije iz Londona, nastup Hosea Karerasa i povratak Boljšog baleta u Beograd posle više od 40 godina, FEST-a…

– Od otvaranja, Sava centar je ugostio 55.000 posetilaca, od kojih su više od polovine strani delegati, a sa otvaranjem „Plave dvorane” očekuje se da se taj broj utrostruči do kraja godine. Tek sada, nakon obnove i proširenja kapaciteta, sa povećanjem broja sala sa 16 na 46, i obnovljenom „Plavom dvoranom”, spremni smo za velike međunarodne skupove u našem glavnom gradu. Već na proleće sledeće godine ugostićemo međunarodni kongres kardiologa, sa više od 7.000 učesnika, što je najveći događaj ove vrste u istoriji Beograda – zaključila je Milinčićeva.

„Delta” je Sava centar kupila od grada iz trećeg pokušaja novembra 2020. za 17,5 miliona evra i osim obaveze da sačuva spoljašnjost kompleksa i zadrži mu namenu, uslov je bio da u obnovu uloži najmanje 50 miliona evra. Aprila 2021. zdanje arhitekte Stojana Maksimovića proglašeno je za spomenik kulture, četiri decenije posle izgradnje. U niskom prizemlju Sava centra postavljen je, između ostalog, i veliki pano sa fotografijom Stojana Maksimovića i ispisanom njegovom rečenicom „Sava centar mora da živi i svakim danom živeće sve više”. Maksimović nije dočekao da vidi novi život svog remek-dela, preminuo je početkom ove godine u 91. godini života u američkoj državi Masačusets gde je živeo od 1987.

Tagovi

Pročitajte još: