Česte su žalopojke zbog sve veće otuđenosti i samoživosti ljudi u današnje vreme. Međutim, jedan skorašnji primer pokazuje da u našoj svakodnevici ima još humanosti i čovekoljublja – vrlina oduvek cenjenih u našem narodu.
Naime, pre neki dan, kad je autobus Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd sa linije 610, koji saobraća od sela Jakova do Zemuna, prispeo u stanicu kod „Grand kafe” na Ledinama, nekoliko putnika nesmetano je ušlo na srednja vrata u vozilo. Međutim, jedna devojka na samom začelju iznenada se spotače i nezgodno pade na beton uhvativši se obema rukama za desnu nogu uz bolnu grimasu na licu. Iz vozila odmah iskočiše dva mladića pa je pridigoše i takoreći na rukama unesoše u autobus, gde više putnika ustade nudeći joj mesto da sedne. Čim se smestila na najbliže prazno sedište priđoše joj nekoliko gospođa – jedna joj ponudi flašicu s hladnom vodom da se osveži i povrati od pretrpljenog šoka, druga izvadi iz tašne i dade joj nekakvu tabletu za smirenje, dok treća poče lagano da joj masira nogu govoreći da će joj to zasigurno ublažiti bolove. Tek tada vozač pokrenu vozilo, pošto je dotad sve vreme stajao na stanici, iako su iza njega pojedini vozači nervozno pritiskali sirenu ne znajući šta se dogodilo.
Posle nekoliko stanica, devojka, sada već smirena, ustade i pomalo hramljući krenu ka izlazu pridržavana od jedne dobrodušne žene, koja se ponudi i da je isprati do kuće, ali joj se ova toplo zahvali rekavši da stanuje sasvim bizu.
Pošto lagano, uz dosta opreznosti, siđe i stupi na trotoar, okrete se i pogleda ka autobusu koji je kretao iz stanice pa mašući podignutom rukom, uz osmeh na ozarenom licu, srdačno pozdravi i isprati putnike koji su joj ukazali pažnju i svesrdno pružili pomoć u nevolji.
