Izvođač je dužan da most reparira, da ga sredi jer je u lošem stanju, a od tehničkih i urbanističkih uslova zavisi gde će biti preseljen.
Za razliku od starog Železničkog mosta za koji se odavno zna da će ostati na istom mestu na kojem je podignut pre 140 godina i postaće pešačko-biciklistički, sudbina Starog savskog mosta i dalje je u magli. Za 15 dana prelaz sa zelenim lukom neće biti u funkciji jer mu sledi uklanjanje sa te pozicije, a gde će biti dislociran i za koje namene, javnost još nije obaveštena.
Uprkos tome što licitacija o lokaciji gde bi trebalo da bude premešten traje godinama, niko od nadležnih ne usuđuje se da kaže gde se tramvajski most seli. Kako sada stvari stoje, pre će biti da još nisu sigurni, odnosno da nije određen „novi dom” za most koji je sagrađen 1942. godine. Poslednji koji se osvrnuo na selidbu mosta bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nedavno kazao da će most biti sačuvan i pomeren nekih dva kilometra dalje. Ali nije precizirao gde će se on tačno naći i čemu će da služi.
Da ne bi trebalo da završi u starom gvožđu kaže osoba upućena u projekat izmeštanja mosta i izgradnju novog:
– Izvođač je dužan da most reparira, da ga sredi jer je u lošem stanju, a od tehničkih i urbanističkih uslova zavisi gde će biti preseljen.
Ono što je poznato jeste to da će kada sa stubova u Savskom amfiteatru bude skinut u jednom komadu, kako je to potvrdio za naš list inženjer uključen u projekat rušenja tramvajskog mosta i izgradnje novog i većeg na istom mestu, biti prebačen na gradilišni plato koji se formira između Starog savskog i Brankovog mosta i tu rastavljen na delove, a potom rekom prevezen na zasad još nepoznatu destinaciju.
Pre tri godine u gradu su tvrdili da će demontaža Starog savskog početi 2022, da će biti prebačen na privremenu lokaciju na Paliluli i da će se naknadno odlučiti šta će biti sa njim. Pre toga grad je sproveo i anketu o selidbi zelene lučne konstrukcije na drugu lokaciju. Dok je anketa bila u toku, čelnici su uveravali građane da među glasovima vode oni za preseljenje između Novog Beograda i Ade Ciganlije, kao i oni koji su bili za selidbu na prostor između Zemunskog keja i Lida. Ni jedni ni drugi nisu pobedili, nego je usledio obrt – most odlazi na kopno kao skulptura na Ušću. Bilo je predloga i da poveže Zemun i Veliko ratno ostrvo.
Sve to vreme deo javnosti se oštro protivi rušenju Starog savskog mosta – organizuju proteste i tribine za njegovo očuvanje na sadašnjoj poziciji, a pojedini uključujući i predstavnike opozicije tvrde da će telima braniti most od rušenja. Bilo je i predloga da grad i država odustanu od uklanjanja 400 metara duge saobraćajnice, da ga srede i proglase spomenikom kulture. Sve te ideje pale su u vodu.
Jedini koji je u osamdesetdvogodišnjoj istoriji Starog savskog mosta uspeo da ga sačuva bio je učitelj Miladin Zarić. On ga je spasao od nacističkog miniranja 1944. godine. Dve godine pre toga Stari savski su kao privremeni most, prvobitno je trebalo da premosti Tisu kod Žablja, postavili Nemci posle rušenja Mosta kralja Aleksandra Prvog koji je stradao 1941.
Tada je bio jedini drumski na Savi u Beogradu. U toku okupacije lučna saobraćajnica sa osam stubova nosila je naziv „Princ Eugen”, a posle rata žitelji prestonice prozvali su ga Nemački most. Tramvajski je postao kada su pre 40 godina na njemu postavljene šine.
Poslednja rekonstrukcija Starog savskog mosta bila je 2008, a pre desetak godina Skupštini grada podnet je predlog da most ponese Zarićevo ime, što nikad nije usvojeno.
