Radionice, projekcije, priprema dokumentarnih filmova, oslikavanje klupa, izrada kućica za ptice, razgovor sa stanovnicima koji su prvi došli da žive u Bloku 45, ali i vizije mlađih i sugrađana iz drugih delova grada deo su višednevne manifestacije
Komšijski ručak, komunalna koreografija, izrada kućica za ptice, razne radionice, deca koja veselo cirkulišu trgom, vođene ture, prikaz foto-arhive i dokumentarnih filmova o novobeogradskom kvartu, razgovori sa umetnicima, arhitektama i starosedeocima samo su deo višednevnih dešavanja u Bloku 45 u okviru javnog ateljea „Život u bloku”. Program se održava svakog dana od 12 do 20 sati do nedelje ispred, u okolini i unutar novobeogradske Mesne zajednice „Sava”.
Izložba van institucija i sistema umetnosti osmišljena je, kaže Irena Ristić, članica „Komiteta za prolećne radove”, da bi se aktivirali sugrađani.
– Odziv varira od životnog ritma bloka. Vikendom je drugačija dinamika pa su gužve usred dana. U toku radne nedelje najveća gužva je u poslepodnevnim satima. Imamo veliki broj programa pa od afiniteta varira i prisutnost. Recimo, za vođenu turu „Nove planske prakse i razgovor ’Šta se planira?’” bilo je veliko interesovanje, deca sve vreme cirkulišu, na likovnoj radionici i u programu „Pozdrav iz bloka” gde oni kreiraju razglednice ili pogled na život u bloku. Za razgovore o istraživanjima manje je interesovanje, ali i oni su posećeni – rekla je Ristićeva.
Na svakom od programa bude do 30 žitelja i ne dolaze stalno isti ljudi. U toku celog dana ovu manifestaciju poseti više od 120 sugrađana.
Organizatori su stanovnike i umetnike anketirali na temu „kakav je život, kakav je blok, kakav je život u bloku”.
– Mogli su temu da razumeju bukvalno, kao pitanje života u jednom naselju, a neki su to shvatili slobodnije. Sugrađani su slali svoje ideje, radove ili namere šta bi oni uradili na tu temu. Kako oni vide situaciju u svom životnom okruženju, kada uzmu u obzir način života i socio-ekonomske uslove. Tako da smo pokušali da umetnost ponudimo kao okupljalište otvoreno za razumevanje životnih praksi – istakla je umetnica.
Učesnici ove izložbe mogu da budu svi. Njen program obuhvata prikazivanje filmova koji su nastali u bloku, razgovor sa stanovnicima koji su prvi došli da žive u Bloku 45 sad već davne 1973. godine, ali i viđenja mlađih, kao i sugrađana iz drugih delova grada, studenata i profesora Arhitektonskog fakulteta koji pokazuju kako oni vide različite ambijente i urbanističke celine.
– Veoma su popularni i komšijski ručkovi koje do nedelje pravimo uz pomoć kuvara iz bloka od 16.30 do 18 časova. Okupimo se i pričamo kako se živi, šta ćemo da jedemo, imamo li para za tu hranu… Jedna ne tako jednostavna tema, ali je lakše kada imamo sa kim da je delimo – naglasila je Ristićeva.
Danas će se održati vođena tura „Aktiviranje javne svojine za i sa zajednicom”, komšijski ručak, filmska radionica, trening aktivne poezije i radionica „Decentrale”, grupe aktivista „Civilno radio-amaterstvo – Šta kada nestane internet u bloku”.
Sutra je planirano oslikavanje klupe, radionica dokumentarnog filma, razgovor na temu „Mapiranje sećanja blokova”, komšijski ručak, prikaz iskustva Novog stambenog zadrugarstva iz Beograda i Barselone „Gde i kako ćemo živeti?”, prikaz foto-arhive i novih filmskih radova, kao i radionica „Zajednička popravka računara” koju organizuje „Decentrala”.
– Donesite stare laptope i računare i pokušaćemo na licu mesta da ih dijagnostikujemo i popravimo, i ako imate neki stari računar viška, rado bismo preuzeli, popravili i dodelili nekome ko nije u situaciji da ga pribavi – navedeno je na programu izložbe.
Udarni dani su u toku vikenda kada će, kako je najavila Ristićeva, prikazati rezime svega što se radilo za vreme izložbe, a u nedelju u 12 časova održaće se premijera komunalne koreografije sa Dušanom Murićem, kojom će se i zatvoriti izložba.
– Ideja celokupnog programa je aktivacija mesne zajednice. One su izgubile svoju autonomiju i na neki način zamrle u svim našim naseljima. Ovde su kultura i umetnost pogoni da se one ponovno aktiviraju i da ljudi počnu da se pitaju i međusobno razgovaraju o onome što hoće da imaju (ili nemaju) u svom životu – zaključila je ona.
Izložbu organizuju „Komitet za prolećne radove”, uz podršku Rekonstrukcije „Ženski fond”, „Magacina” u Kraljevića Marka, Fakulteta dramskih umetnosti, Fakulteta likovnih umetnosti, Arhitektonskog fakulteta i istraživača „Epika” projekta.