Blok 45, jedno od kultnih novobeogradskih naselja, bio je i ostao sinonim za detinjstvo provedeno napolju, bezbrižnu igru i kreativne načine zabave. Medu svim igralištima, terenima i improvizovanim poligonima, jedno mesto je ostavilo poseban trag u sećanjima generacija – penjalica napravljena od cigli i drvenih greda, zamišljena kao pergola s puzavicama, ali u stvarnosti, postala je pravi test hrabrosti i veštine za decu tog doba.
Igralište samo za najhrabrije
Bilo je to mesto gde su se spretni peli uz ciglene stubove i balansirali po drvenim gredama. Igralo se „šugice“ na visini, hodalo od daske do daske, preskakalo i skalalo dole, pa se opet vracalo gore. Ko nije znao svrhu ove neobicne konstrukcije, mogao je samo da posmatra sa strane, ali za decu Bloka 45 – ona je bila nepresušni izvor avanture.
Nije bilo strunjaca ispod, nije bilo zaštitnih ograda, samo hrabrost i snalažljivost. Nekima je penjalica služila kao gol za „viktorije“, dok su drugi na njoj igrali igru „kod koga su makazice?“. Deca su se gadala loptom dok su ostali bežali po drvenim gredama, a često se se baš na njoj igrala igre „10,9“ i „Amerikanca“.
Nije bilo dileme – penjalica je bila teritorija samo za hrabre. Oni najspremniji su skakali s nje, a oni manje hrabri su „četvoronoške“ prelazili preko je. Pravi majstori su je savladavali u trku.
Više od igre – deo identiteta
Arhitekta možda nije predvideo da ce deca koristiti ovu pergolu kao poligon za avanture, ali Blok 45 je uvek bio poznat po tome da se njegove infrastrukturne gradevine koriste na maštovite načine. Ove igre nisu bile samo zabava – bile su oblik fizicke i takticke veštine, nacin na koji su deca učila da osvajaju prostor i prevazilaze strah.
Generacije su odrasle na tim penjalicama, deo svakodnevnih izazova i dokazivanja. Danas ih više nema, ali secanja na njih žive kroz priče onih koji su imali sreću da detinjstvo provedu baš u Bloku 45, u eri kada su ulice, igrališta i pergole bile avanturisticki tereni neograničenih mogućnosti.
