Prave stvari su nam često nadohvat, a da toga nismo ni svesni. Ada Međica je neobično i tajanstveno ostrvce koje se smestilo između novobeogradskog bloka 44 i Ade Ciganlije. Priklešteno između dva popularna i urbana beogradska centra, na ostrvu se vodi sasvim drugačiji život, koji kao da ne pripada ovom vremenu, a ni prostoru.
Prema legendi, jedan srpski ustanik je, bežeći preko ostrva od Ade Ciganlije do leve obale Save, izbegao turskim vojnicima „za nogu”, te je ovo mesto dobilo prvobitan naziv – Ada Zanoga. Kasnije su se smenjivala imena Kozje ostrvo, Mala ada… da bi tek 1963. godine, upisom u registarski katastar SO Novi Beograd, ovo malo ostrvo dobilo konačan naziv: Ada Međica.
vim drugačiji život, koji kao da ne pripada ovom vremenu, a ni prostoru.
Prema legendi, jedan srpski ustanik je, bežeći preko ostrva od Ade Ciganlije do leve obale Save, izbegao turskim vojnicima „za nogu”, te je ovo mesto dobilo prvobitan naziv – Ada Zanoga. Kasnije su se smenjivala imena Kozje ostrvo, Mala ada… da bi tek 1963. godine, upisom u registarski katastar SO Novi Beograd, ovo malo ostrvo dobilo konačan naziv: Ada Međica.
„Ovo ostrvo je poznato i po boemima, dolazili su razni slikari, umetnici i boemi poput Gage Nikolića, Mome Kapora, Pavla Vuisića”, ističe Saša Vasić, plivački trener.
Danas ovde ima oko stotinu sojenica i preko dve stotine splavova koji struju dobijaju pomoću solarnih panela. Nova gradnja nije dozvoljena, ali dobro društvo ne samo da jeste već je uvek dobrodošlo.
„Zasađeno je 2.500 stabala, urađene su kvalitetne staze i dve najbolje stvari koje su se desile u zadnjih šezdeset godina otkako Udruženje postoji, a to su Međunarodni plivački maraton Ada Međica i što je dovedena pijaća voda na ostrvo”, istakao je Vasić.
Ukratko, ovo je oaza mira za sve – od poznatih ličnosti do običnih ljudi, od vikendaša do žitelja ostrva.
Došli smo kod čika Adema, koji je institucija Ade Međice.
Zbog čega se ovo ostrvo zove Međica?
„To je bila granica između dva carstva. Ovamo je bila Austrougarska, a sa ove strane Osmanlijsko carstvo”, objašnjava Adem Rizvanović.
Dodaje da obožava da pravi pekmez, džem, kiselo voće, povrće, kitnikes… najbolji burek.
Adem na Adi Međici živi već 50 godina u prvoj pravoj izgrađenoj sojenici, obožava kuvanje i društvo. Uz to, otkriva i mnoge zanimljive priče.
Na ostrvu se nalazi betonska pešačka staza kojom možete obići kilometar dugačko ostrvo, uživati u prirodi i lepo uređenim baštama oko sojenica. Na gornjem špicu ostrva nalazi se i uređena plaža otvorenog tipa, a trenutno je aktuelna i jedna izložbena postavka, što je, možda, malo neobično za ovakvo jedno mesto.
„Neobično, ali i obično. Fotografije su nastale devedesetih godina prošlog veka, izrađene su od lajka formata.Fotografisao sam ljude koji su dolazili, koji su činili ovo ostrvo i dalje ga čine, od ljudi koji su dolazili da se prošetaju i uživaju u ovoj oazi prirode, do onih koji su došli da se kupaju i pecaju, do sportista, umetnika, slikara, vajara, glumaca, baraba, pijanaca i pravih savskih vukova.
U to vreme nemaštine, beznađa, ratova sa druge strane reke, na ovoj strani ostrva život se odvijao u potpunoj suprotnosti, kontrastu u odnosu na ono što se dešavalo preko. Izložba će trajati dok to vreme bude dozvoljavalo, pa pozivam gledaoce da posete Adu Međicu, baš tamo gde reka Sava ulazi u Beograd”, rekao je Pavle Marjanović, fotograf.
Ada Međica ima svoj poseban šarm, pa ako planirate izlet, neka to bude baš ovo ovo mesto do koga možete doći čamcem koji vozi od novobeogradskih blokova.
