Jusuf Bulić Jusa ubijen je pre 27 godina, 4. maja 1998. godine. Bio je vlasnik fudbalskog kluba „Železnik“ i blizak prijatelj Ljubomora Magaša zvanog Ljuba Zemunav. Ubijen je u sačekuši ispred kafića, a njegovo ubistvo nikda nije rasvetljeno.
Jusa Bulić izrešetan je rafalima iz „Kalašnjikova“ u Ulici omladinskih brigada ispred kafića „22“. Jusuf Bulić Jusa tog dana se sa prijateljima sedeo u spomenutom kafiću, kada je dobio poziv i izašao napolje. I tom trenutku, iz zasede su izašla dva napadača, koji su u Bulića i njegove prijatelje ispalili dva okvira iz „Kalašnjikova“. O tome koliko su ubice bile utrenirane govori podatak da nijedna od žrtava nije stigla da izvuče oružje, a svi su ga imali. Osim Bulića, ubijena su i njegova dva prijatalja – relohranitelj Nenad Raščanin Crni, inače pripadnik vojne policije, i direktor kluba „Železnik“ Petar Vujičić, poznat pod nadimkom Pera Žuti. Ranjeni su Bulićev stariji brat Muka i gost kafića Dragoslav Perić.
Iako su mediji prenosili da je Jusuf Bulić Jusa pucao na napadače, istraga je pokazala da mu je pištolj ostao u torbici i da nije stigao da ga izvuče. Pored tela Petra Vujičića bio je puštolj sa metkom u cevi – nije stigao da ga ispali. Veliki broj čaura pronađen je na mestu odakle su napadači pucali, a koje je od ulaza u kafić bilo udaljeno oko 10 metara. To je bilo prvo takvo ubistvo u Beogradu, a spekulisalo se o tome da su pripadnici podzemlja bili zbunjeni, ne znajući ko bi mogao da napadne Bulića, s obzirom na to da je praktično proglašen za Arkanovog zamenika.
Jusuf Bulić Jusa se devedesetih bez straha kretao po Beogradu, često sam. Nije mislio da ima neprijatelje, nije odavao utisak čoveka kom preti opasnost ili koji smatra da mu preti opasnost i voleo je da sedi sa prijatelja, što je radio i u danu kada je ubijen. Istraga, u pravom smislu te reči, nije ni vođena. Policija je ubistvo posmatrala kao obračun pripadnika podzemlja koji se završio damo gde je i počeo – na beogradskom asfaltu.
Dragan Nikolić Gagi, prošle godine je za Kurir rekao da ga je ubrzo nakon što se dogodilo ubistvo Bulića pozvao Skole i izjavio mu saučešće zbog smrti kuma Petra Vujičića. Kako je ispričao, Skole je „bio utučen, ali je rekao da Arkan slavi“, zbog čega Nikolić nije hteo da se viđa s Arkanom. Takođe je dodao da mu je „Skole jednog dana rekao da je Arkan pitao šta je sa njim“ i da bi „bilo bolje da odu do njega da nešto ne bi posumnjao“.
Danima nakon što se dogodilo ubistvo pričalo se o tome da iza trostruke likvidacije stoji Arkan, ali se ubrzo, navodno, saznalo da on nije povezan ubistvom. Izvršioci ubistva su posle likvidacije pobegli automobilom „fijat tempra“ i tada im se izgubio svaki trag. Ko je naručilac likvidacije, njeni izvršioci kao i motiv i pozadina ubistva, nikada nije rasvetljeno. Govorilo se o tome da su u pitanju trenirane ubice i svi su bili saglasni da su u pitanju pripadnici specijalnih jedinica MUP sa iskustvom na ratištima.
Kao motiv zločina spimominjani su poslovi koje je Jusa Bulić imao sa fudbalom i kladionicama, ali i njegovo učešće u tajnim operacijama SFRJ. Dovođen je u vezu sa ubistvom albanskog ekstremiste Envera Hadrija u Briselu 1990. godine, ali belgijskisud ga je oslobodio krivice. Kao drugi motiv spominjana je serija „čudnih“ sastanaka koje je Jusuf Bulić Jusa imao sa šefovima razjedinjenih kriminalnih grupa iz Beograda. Sa njim se, navodno, najčešće sastajao vođa miljakovačko-rakovačkog klana Zoran Uskoković Skole, koji je kasnije bio organizator ubistva Željka Ražnatovića Arkana u hotelu „Interkontinental“, zbog čega je i osuđen.
Ko je bio Jusuf Bulić Jusa?
Jusuf Bulić jusa ubijen je u trenutku kada je bio finansijski najjači među pripadnicima „stare garde“ jugoslovenskog podzemlja. Za razliku od ostalih iz svoje generacije, Jusa Bulić Nije voleo fer tuče i nije se razdvajao od pištolja, kojim bi suparnike udarao po glavi.
Oni koji su ga poznavali, tvrde da je „imao dobru priču“ jake veze i uvek nekog jakog pored sebe, kao i da je „znao bolje od mnogih da održi reč“ i zbog toga izazivao poštovanje drugih pripadnika kriminalnog miljena. Nije bio impozantne građe, ali je važio za hrabrog i drčnog. Izazivao je krupnije od sebe, ali oni taj izazov nisu prihvatali, jer su znali kakve je naravi.
Jusuf Bulić Jusa je kriminalom počeo da se bavi početkom sedamdesetih godina. Tada je sa Ljubomirom Magašem i Radetom Čaldovićem Ćentom. Prvi ozbiljniji sukob sa evropskom policijom imao je početkom 1997. godine, kada je zbog falsifikovanja vozačke dozvole. Godinu dana kasnije, na zahtev Austrije i Jugoslavije, za njim je raspisana poternica zbog navodnog učestvovanja u ubistvu Veljka Krivokapića 27. oktobra 1978. godine u kafiću „Hautpost“ u Beču.
Dok je bio u bekstvu, uhapšen je tokom pljačke katedrale u Kelnu, a u međuvremenu je austrijsko tužilaštvo odustalo od optužnice za ubistvo Krivokapića. Jusa Bulić je potom živeo u Frankfurtu, gde je osamdesetih postao deo klana Ljube Zemunca i Ćente.
Bulić je dovođen u vezu i sa ubistvom albanskog emigranta Envera Hadrija, koji je 1990. godine likvidiran u Briselu. Sud u Holadniji je mnogo godina kasnije otvorilo slučaj ovog ubistva i za to delo optužio pojedince iz jugoslovenske savezne Udbe, kao i nekoliko srpskih kriminalaca koji su bili saradnici tajne policije. U prvostepenoj presudi belgijskog suda navodi se da je 16. januara 1990. godine Kristijan Golubović došao u Belgiju s Bulićem, sa zadatkom da usmrti Envera Hadrija. Jusa Bulić je, međutim, uhapšen zbog neplaćene saobraćajne kazne koju je pred tamošnjim organima i priznao. Pošto su bili otkriveni, odustali su od plana.
Na ispitivanju je Kristijan Golubović priznao da je pored učešća u pokušaju atentata na Hadrija 16. januara 1990. godine video Andriju Draškovića, Veselina Vukotića i Darka Ašanina u kafeu u Vizerfu i da je izgledalo da diskutuju o ubistvu Hadrija. Belgijske vlasti su Golubovića prihvatile kao kredibilnog svedoka jer je pružio informacije potvrđene u policijskom izveštaju o njihovom privođenju 16. januara 1990. godine zbog saobraćajne kazne, kao i one o postojanju organizacije kojoj je cilj bio likvidacija Albanaca s Kosova u inostranstvu.
Kada je Ljubomir Magaš ubijen u Frankfurtu, Jusuf Bulić Jusa vratio se u Jugoslaviju, gde je otkupio kafanu „Zona Zamfirova“, kockarnicu „Ruski car“ i još nekoliko kazina, kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti.
I pored svih krimi-priča, široj domaćoj javnosti Bulić je postao najpoznatiji kada je otkupio FK Železnik sa periferije Beograda, koji je za kratko vreme doveo u Prvu saveznu ligu, omogućivši klubu da igra utakmice protiv Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. Klub je imao nadimak – Lavovi. Zato je u Železniku neko vreme bila i živa maskota – lav!
U Železniku je osnovao i kladionicu „Lavovi“, koju je posle njegove smrti preuzeo sin Dragan Aca Bulić. Ali posle dugogodišnjih poslova sa kladionicama izašao je iz tog posla i uplivao u druge vode. Aca Bulić preuzeo je i vođenje FK Železnik, koji je 2005. ostvario najveći uspeh osvajanjem Kupa pobedom nad Crvenom zvezdom u finalu. Međutim, mlađi Bulić je nedugo zatim napustio kormilo kluba, koji se potom ugasio.
(Telegraf.rs)
