Sa Novog Beograda čam­cem do Ade Ci­gan­li­je i Ade Me­đi­ce

Pre­sto­ni­ca se već ne­de­lja­ma „ku­va”. Tem­pe­ra­tu­ra če­sto pre­la­zi 35 ste­pe­ni, zbog če­ga mno­gi su­gra­đa­ni tra­že na­čin da se osve­že i po­beg­nu od uža­re­nog grad­skog as­fal­ta. Jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih de­sti­na­ci­ja je Ada Ci­gan­li­ja, a do nje No­vo­be­o­gra­đa­ni mo­gu da stig­nu bez auto­mo­bi­la i grad­skog pre­vo­za.

Iz Blo­ka 70 sva­kog da­na žu­ti čam­ci pre­vo­ze put­ni­ke Sa­vom di­rekt­no do Ade. Pr­vi po­la­zak je u 9 a po­sled­nji u 21 čas. Ovom tra­som vo­ze dva plo­vi­la ko­ja se sme­nju­ju pa sa pri­sta­ni­šta kre­ću na oko pet mi­nu­ta. Put­ni­ci su po­ro­di­ce sa de­com, vla­sni­ci pa­sa sa svo­jim lju­bim­ci­ma, mla­di, sta­ri, kao i bi­ci­kli­sti ko­ji na ovaj na­čin sti­žu do sta­za ko­je idu oko Sav­skog je­ze­ra. Pre­voz do Ade Ci­gan­li­je u jed­nom sme­ru ko­šta 200, a po­vrat­na kar­ta je 300 di­na­ra.

Vo­žnja tra­je ne­ko­li­ko mi­nu­ta, po­sle če­ga put­ni­ci iz­la­ze na oba­lu Ade sa no­vo­be­o­grad­ske stra­ne, a do pla­že je po­treb­na krat­ka šet­nja. Sta­za je de­li­mič­no u hla­du, a uz put se pro­la­zi po­red sport­skih te­re­na za golf, pa­del i pro­sto­ra za pik­nik.

Ra­ni­je je vo­zio brod i iz 45. blo­ka, a put­ni­ke je osta­vljao na dru­gom me­stu na Adi. Šet­njom kroz šu­mi­cu se oda­tle sti­za­lo do oba­le. U pret­hod­nih ne­ko­li­ko da­na, pre­vo­za na ovom me­stu na No­vom Be­o­gra­du ni­je bi­lo.

Oni­ma ko­ji tra­že vi­še mi­ra i ma­nje gu­žve pri­vlač­ni­ja je Ada Me­đi­ca, šu­mo­vi­to ostr­vo iz­me­đu le­ve oba­le Sa­ve i oba­le Ade Ci­gan­li­je. Pred­sta­vlja gra­ni­cu iz­me­đu dve op­šti­ne, No­vog Be­o­gra­da i Ču­ka­ri­ce.

Do Me­đi­ce se mo­že sti­ći sa­mo čam­ci­ma i bro­di­ći­ma, a je­dan kre­će iz Blo­ka 44. Pr­vi po­la­zak sa No­vog Be­o­gra­da je u 8 ča­so­va, a plo­vi­lo sa­o­bra­ća na sva­kih po­la sa­ta. Sa ostr­va po­sled­nji pre­voz kre­će u 20.30 sa­ti. Po­vrat­na kar­ta ko­šta 300 di­na­ra.

Po do­la­sku na Me­đi­cu po­se­ti­o­ce do­če­ku­ju zvu­ci pri­ro­de i ze­le­ni­lo. Put vo­di kroz uske sta­ze po­red dr­ve­nih so­je­ni­ca i spla­vo­va, a po­sle krat­ke šet­nje sti­že se do špi­ca ostr­va gde se mo­že po­pi­ti pi­će u ka­fi­ću, sun­ča­ti se na le­žalj­ka­ma ili po­sta­vi­ti pe­škir na ze­mlju u hla­du. Ov­de ne­ma kla­sič­ne pla­že, već ku­pa­či ko­ri­ste pon­ton i ste­pe­ni­ce za ula­zak u re­ku.