Jedan stanar rekao „neću da plaćam“ i ostavio svoj deo zgrade u originalnom izdanju – pola nova, pola stara fasada i danas je dokaz da je u Beogradu teže dogovoriti se nego sagraditi zgradu.
Život u zgradi zna da bude prava avantura – od zajedničkih ulaganja, skupština stanara, do večite borbe oko lifta, interfon instalacija i fasade. A kada se jedan od stanara ne slaže s većinom, rezultat može biti – arhitektonska bizarnost koja godinama kruži internetom kao primer „beogradskog inata“.
Upravo takav slučaj zabeležen je u jednoj zgradi na Novom Beogradu, gde je prilikom obnove fasade jedan stanar odbio da učestvuje u troškovima.
Na fotografiji, koja se i danas povremeno pojavi na društvenim mrežama, jasno se vidi – pola zgrade blista novim slojem, dok drugi deo izgleda zapušteno i sivo. Prizor kao da razdvaja dva sveta: onih koji su odlučili da ulože u zajednički prostor, i onog jednog koji je rekao – „neću“.
„Pretpostavljam da je već tada planirao da proda stan“
Kako je još 2018. godine izjavio upravnik zgrade Dejan Bošković, do apsurda je došlo jer je vlasnik stana odbio da učestvuje u troškovima renoviranja.
– Kada su bila planirana radovi na obnovi, vlasnik tog stana nije želeo da učestvuje u troškovima. Pretpostavljam da je već tada planirao da proda stan, što je i učinio nekoliko godina kasnije – rekao je Bošković za Blic.
Ostali stanari, međutim, nisu mogli da čekaju. S obzirom na to da se odluka o fasadi donosi isključivo uz saglasnost vlasnika svake pojedinačne jedinice, nisu imali načina da obave radove i na njegovom delu zida.
Rezultat – najpoznatija „pola-fasada“ u Beogradu, svojevrsni spomenik nedogovoru.
„Živimo pod istim krovom, ali svako gleda svoj zid“
Upravnik ističe da su se u međuvremenu stanari pomirili s tim izgledom, a novi vlasnik sada ne može ništa da promeni.
– Odluka o uređenju fasade može da donese samo vlasnik stana, a novi vlasnik sada ne može ništa da promeni – objašnjava Bošković.
Tako je zgrada dobila polovinu nove, polovinu stare fasade, postavši simbol ne samo urbanog kontrasta već i teškoće da se postigne dogovor u zajednici gde svako ima svoj stav, zid i račun.
Fotografija ove zgrade već godinama se deli po mrežama kao duhovit, ali i tužan prikaz našeg mentaliteta: svako zna najbolje, a dogovor je uvek najskuplja investicija.
I dok jedni kažu da je to „umetnički prikaz stvarnog života u Srbiji“, drugi se šale da „ovo nije fasada, nego realnost u boji“.
