Kada se Beograđanima spomene plaža i kupanje prva asocijacija svakako je Ada! Međutim, osamdesetih godina to je bila Nica, ali ne francuska već ona u Srbiji!
Ne tako davno, svi oni koji nisu mogli da odu na duži odmor, kraći predah su mogli da potraže na novobeogradskoj strani Save, na delu između Brankovog i Starog savskog mosta.
Samo što tada Novi Beograd nije bio ništa više od močvare.
Deo je bio nasut peskom još pre Drugog svetskog rata i nije prošlo mnogo pre nego što je, sama od sebe, tu nikla plaža.
Na mestu gde se nalazi restoran “Ušće” (ili danas “Nacionalna klasa”) nekada je bila mnogo manja kafana “Nica” i uskoro su svi Beograđani spas od letnjih dana tražili – kod “Nice”, pa otuda i ime.
Za vreme vrelih letnjih vikenda ovde je znalo da se okupi i po nekoliko hiljada Beograđana, pa je gužva bila kao na bilo kojoj svetskoj plaži.
A onda je došao progres … od mesta za kupanje i razonodu važnije je postalo obezbediti mesto za stanovanje za nove generacije Beograđana. Rodio se Novi Beograd.
Jednog letnjeg dana ’70-ih godina prošlog veka i “Nica” je prestala da postoji – pešćana plaža je izbetonirana i danas je šetalište. A kasnije i sama reka postaje zagađena i nije bilo preporučljivo kupati se u njoj. Samim tim „Nica“ je prepuštena zaboravu.
