Za razliku od ljudi koji mogu da se hlade znojenjem, psi, mačke i ptice su u tome ograničeni.
Ako je nama vruće, njima je još toplije. Tako se ukratko može opisati stanje ljubimaca, kuca, maca i ptica u vreme kada temperature dostižu i 40 stepeni. Zbog toga je na nama da im ove tople dane olakšamo što je više moguće.
– Mnogi zaboravljaju da za razliku od nas koji možemo da se hladimo znojenjem, psi, mačke i ptice to ne mogu. Primera radi, psi znojne žlezde imaju samo na njuškici i šapama, što je jako mala površina, a još imaju i krzno, odnosno dlaku, pa se hlade dahtanjem. Ptice malo lakše podnose visoke temperature, jer im je toplota tela oko 41 stepen, ali je i njima generalno vruće. Zbog toga je našim ljubimcima u ovim vrelim danima potrebno mnogo više tečnosti nego nama, posebno psima. Važno je da imaju dovoljno hladne vode i, naravno, hranu. Ali tečnost je tu primarna, jer ljubimci uglavnom mnogo manje jedu leti. Voda bi trebalo da je uvek dostupna. Ne bi trebalo da stoji dan, dva, jer se stvaraju alge i u njoj mogu da se izlegu i komarci, pa dobijate i dodatni problem. Ne bi bilo loše ako bi voda mogla da se menja tri puta dnevno kako bi uvek bila sveža – kaže Aleksandar Gavrić iz udruženja „Animal rescue Srbija”.
Ukoliko imamo mogućnosti, bilo bi dobro da ljubimce, odnosno pse, odvedemo na neko jezero, reku da se okupaju, ako žele da uđu u vodu. Ako to nije moguće, bilo bi dobro da im u kući napravimo mesta da mogu da legnu na neke pločice ili beton. Ukoliko žive napolju, trebalo bi da beton rashladimo vodom ili im stvorimo uslove da budu u nekoj hladovini.
– Životinje znaju da pronađu najhladnije mesto u kući ili u blizini kuće, jer oni su izuzetno osetljivi na temperaturne razlike. Osete čak i razliku od jednog stepena – priča Gavrić.
On napominje da posebno treba povesti računa kada ljubimce izvodimo napolje. Jer, kada se pas izvede iz klimatizovanog stana na temperaturu od tridesetak ili četrdeset stepeni, on može da doživi šok.
– Zato apelujemo na vlasnike pasa da ih ne šetaju u periodu kada je najtoplije. Jer, oni ne nose obuću, tako da od vrelog asfalta mogu dobiti i opekotine na šapicama. Ne smeju ih ostavljati u automobilima. Tu mora da se strogo vodi računa, jer se temperatura u kolima jako brzo podigne. Nekada su i sekunde u pitanju. Mnogi vlasnici pasa misle: „Brzo se vraćam, samo da obavim nešto”, a psu koji ostane u zatvorenom vrelom automobilu i minut može biti presudan po život. Ima mnogo situacija u kojima se ljudi ponašaju nesmotreno, a moraju da vode računa jer su životinje živa bića koja imaju iste potrebe kao i mi. Što prija nama, prija i njima. Zbog toga smo pokrenuli tri akcije – „I mi smo žedni”, „Ja ne nosim obuću” i „Vaših par minuta može biti njihova večnost” – ističe Gavrić.
On napominje da sugrađani često kraj ulaza u zgradu ostavljaju posude sa vodom, a njima životinje ne smeju da priđu. To nije potrebno, jer psi i mačke jako dobro osete „miris” vode i mogu da nađu vodu i na većoj udaljenosti.
Za razliku od pasa, mace lakše podnose vrućinu. One dosta miruju, legnu na pod, „razvuku” se koliko su dugačke kako bi im telo sa što veće površine „upijalo” svežinu.
– Ako maca dahće, onda je to jako ozbiljno, jer ili je pred toplotnim udarom ili ga je već dobila. U takvim situacijama obavezno se zove veterinar, ali ono što mi možemo da uradimo jeste da krenemo sa rashlađivanjem životinje. I to postepeno. Ne smete odmah da životinju rashladite celu, jer bi mogli da izazovete šok. Znači, prvo hlađenje šapa i perifernih organa. I macama, naravno, treba osigurati dovoljno vode, a pticama obezbediti neke lavore da mogu da piju vodu i da se rashlade – kaže Gavrić.
