Čitava drama odvijala se u četvrtak na Novom Beogradu, gde su se svi – i građani i policija – dali u potragu za trogodišnjim dečakom koji se šetao sa ocem. Na društvenim mrežama, koje su ovoga puta pokazale svoju bolju stranu, reagovale su komšije iz Bloka 45.
Mali Antonije se s tatom vraćao kući iz šetnje i na nekoliko sekundi se izgubio iz vida. Šetalište sa nekoliko parkića i dečjih igrališta u popodnevnim satima je prepuno, ali stanarima je neverovatno da se dete izgubilo.
„Ili je ta osoba pikirala određeno dete, nemam drugo objašnjenje, prosto mi je fascinantno da je takav sklop okolnosti, mogu da pretpostavim kako su se osećali roditelji, hvala bogu čujem da se dobro završilo po dete, ali sada ne znam s tom osobom šta će se dalje dešavati, da li će i dalje da vreba po kraju, to sada ostaje na nadležnima valjda da reše“, kaže komšinica.
Antonije je posle skoro dva sata pronađen, skoro tri kilometra dalje. Primetila ga je jedna žena na autobuskoj okretnici i pozvala je policiju.
Majka Anita Burgund Isakov kaže da joj je sin rekao da je tu došao uz pomoć nekog čoveka koji se našao s njim u žbunju, a u tom trenutku, kada se izgubio, on ga je poveo sa sobom, dao mu je čokoladu i rekao da se i on izgubio pa su krenuli da navodno traže Antonijevog tatu.
„Taj čovek se u jednom momentu samo izgubio, otišao je negde. Čovek je bio na biciklu, tako mi je rekao Antonije“, navela je majka.
Znaju roditelji da je ovo priča trogodišnjaka, u kojoj može biti mašte, delova iz crtanih filmova, ali s druge strane, znaju i da nije moguće da dete tog uzrasta samo pređe toliki put, da ne bude uplašeno, da ne doziva roditelje.
Antonijeva mama je profesorka socijalnog rada, bavi se zaštitom dece i obučena je da intervjuiše decu. Sa sinom je razgovarala nekoliko puta i dete je uvek ispričalo isto. Iz straha da se još nekom od komšija ne dogodi slično, odlučila je da na društvenim mrežama podeli priču.
„Vest je prenesena na jedan veoma senzacionalistički način koji je potresan za sve, a pogotovu za nas roditelje. Mislim da je jako važno da obratimo pažnju na način na koji govorimo u takvim situacijama da bi se i drugi ljudi osmelili da govore o tome javno kako bismo zaustavili potencijalne predatore, kojih ima“, rekla je majka dečaka.
Deca ne žele uvek da se povere roditeljima, a nije lako prepoznati da li nešto prećutkuju. Stručnjaci se slažu – razgovor i uzajamno poverenje roditelja i dece su najvažniji, a to se gradi godinama.
Izvor: RTS
