Bilo je vedro tog 4. aprila 1999. godine kada su se oko 4.30 časova zatresli zemlja i nebo iznad najveće srpske toplane „Novi Beograd”. Razorni NATO projektili pogodili su rezervoare sa mazutom. U tom napadu bombe nisu uništile samo objekte toplane, već su ugasile i život pedesettrogodišnjeg radnika Slobodana Trišića. On je poginuo dok je obavljao svoj redovni posao i brinuo o sistemu koji je u slučaju potrebe trebalo da gasi požare. Bio je jedan od 70 radnika koji su tu noć, dok je trajala grejna sezona, dežurali, kaže njegov kolega Goran Smiljanić, tada inženjer za hitne intervencije mašinskog održavanja.
– Prošlo je 25 godina od tada, ali se ja i dalje sećam svega. Ne zaboravljam tu zoru. Pamtim da sam oko četiri sata izašao iz barake gde je odeljenje za hitne intervencije, da malo predahnem. U našoj blizini ima dosta fazana i prvo što sam čuo bila je divljač koja se uznemirila kao da predoseća nešto, kao da predoseća zlo. A zlo je došlo brzo – priseća se Smiljanić, sada izvršni direktor snabdevanja toplotnom energijom u „Beogradskim elektranama”.
Posle pada prve bombe usledilo je njih još pet, šest. One su pogodile sve rezervoare za gorivo, a nekoliko gelera od tih bombi udarilo je u pogonsku zgradu.
– Od detonacije popucala su stakla i tlo podrhtavalo. Za samo nekoliko sekundi toplana se pretvorila u buktinju. Izgledalo je kao da nebo gori. I sve je bilo puno tog strašnog crnog dima. U našu baraku udarili su delovi bombi veličine telefonske slušalice. Nas nekoliko koji smo sedeli na klupi ispred barake popadali smo na zemlju iako smo bili udaljeni oko 200 metara od rezervoara. Te ogromne detonacije osetili su i žitelji Bloka 70 – svedoči Smiljanić.
Bombe koje su pale na toplanu bačene su sa izuzetnom preciznošću. Osim što su razrušile rezervoare za gorivo, uništile su i sistem za gašenje požara. Rezervoari, čiji je lim debljine 12 milimetara, a pojedinačni gabarit 40.000 tona, posle tih eksplozija bili su zgužvani kao da su od papira. Šest rezervoara i sistem za gašenje postali su bezoblična masa metala. Toplana je proizvodila i struju u to vreme pa je pogođeno i to postrojenje za kombinovano generisanje električne i toplotne energije.
– U napadu je, nažalost, poginuo kolega Slobodan Trišić, koji se nalazio u blizini reke Save. Bio je pored sistema za aktivno gašenje požara rezervoara koji je pogođen. Slobodan je bio direktna žrtva bombardovanja. Za njegovu smrt saznali smo tek kasnije jer se od vatre tom sistemu nije moglo ni prići. U tom haosu koji je trajao oko pet minuta, a nama se činilo kao večnost, nije bilo teže povređenih kolega – priča Smiljanić.
On naglašava da su visoki dimnjaci toplane bili vidljivi i da su imali sigurnosne lampe, koje moraju da imaju svi visoki objekti.
Kada je napad prošao, seća se on, kraj jednog od srušenih rezervoara ugledao je poslovođu toplane Miloša Dimitrijevića kako plače kao kiša.
– Prišao sam mu i pitao ga da mu te suze nisu od onog dima i isparenja. Rekao mi je: „Nisu. Plačem zbog toplane. U njoj sam radio od osnivanja, od 1964. Od nje sam stvorio dom, osnovao porodicu. A sad mi je uništiše.” Te njegove reči i dan-danas mi odzvanjaju u ušima – ističe Smiljanić.
NATO bombe su tog 4. aprila usmrtile Slobodana Trišića, ali ostavile i dalekosežne posledice na radnike koji su bili u toplani u trenutku razaranja. Veliki broj zaposlenih kasnije je imao zdravstvene probleme onkološke prirode, kaže Smiljanić, a neki od njih nisu uspeli ni penziju da dočekaju.
Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane” obeležiće danas u 12 časova 25 godina od pogibije Slobodana Trišića. Vence će ispred obeležja poginulom radniku u krugu toplane „Novi Beograd” na Savskom nasipu položiti Nikola Nikodijević, član Privremenog organa grada, rukovodstvo preduzeća, zaposleni i članovi Trišićeve porodice.
Toplana – „Novi Beograd” pogođena je 4. aprila u 4 sata i 26 minuta, u vreme najintenzivnijeg NATO bombardovanja Srbije i Beograda. Gađana je sa više projektila, uništeni su skladišni kapaciteti za tečna goriva, crpna stanica, deo vitalnih postrojenja, oba pretakališta i benzinska pumpa, a velika materijalna šteta naneta je svim objektima.
