Cvet trešnje je nacionalni simbol Japana. Veruju da donosi sreću i uspeh, označava novi početak. Običaj gledanja cveta trešnje postao je poznat širom sveta, dok čuvaju tradiciju Japanci i dobro zarade – godišnje imaju više od 30 miliona turista. Većina nastoji da bude u toj ostrvskoj zemlji baš u vreme cvetanja iako su tada najskuplji i hoteli i avio-karte. O običajima u Japanu, govorio je dopisnik RTS-a Ilja Musulin.
Pitanje kada će procvetati trešnja toliko je važno za Japance da se u vestima o tome redovno izveštava od januara kada se otvaraju prvi cvetovi u Okinavi, pa do maja kada opadnu i poslednji na severu zemlje. Cvet ostane na drvetu 2-3 dana i to su za Japance praznični dani kada znaju i da zapostave obaveze. Japanci znaju i dan ranije da zauzmu mesta da bi imali što bolji pogled, imaju i aplikaciju koja ih vodi na najbolju lokaciju. Ilja Musulin, japanolog i dopisnik dopisnik RTS-a iz Japana, približio nam je poštovanje tradicije trešnjinog cveta.
Pripremila Mirjana Brajković
Kako objašnjavaš naviku Japanaca da satima da gledaju trešnjin cvet?
– To je jako star običaj, tradicija iz srednjeg veka. Trešnjin cvet je simbol prolaznosti života, snage muške, lepote ženske.
Zašto baš trešnja, nekada se gledao cvet šljive?
– Gledao se cvet šljive, ali onda su Japanci negde iz podnožja Himalaja preneli ove ukrasne trešnje i one su u drevnom Japanu postale najava proleća. Posmatrali su kako cveta trešnja da bi videli da li će imati dobaru žetvu pirinča, trešnja je bukvalno postala sinonim za cvet, zato danas imamo običaj posmatranja cvetanja trešnje hanami, razgledanje cveta.
Danas u Japanu se ne radi samo o sedenju i gledanju cveta. Taj festival podrazumeva još neke aktivnosti. Koje?
– Tešnja cveta u vreme kada u Japanu počinje nova školska i fiskalna godina, on ima tu nijansu novog početka, Japanci bukvalno izađu u parkove, sednu ispred drveća, ponesu puno hrane, pića, provode nekoliko sati u razgovoru, tu nekad nako započene i pesma, što je ipak retko u Japanu. To deluje kao zapostavljanje dužnosti, ali je njima u poslovnom smislu to jako važno, oni smatraju da na taj način produbljuju međuljudske odnose u firmi i da će, zahvaljujući toj zabavi, zato što zajedno piju ispod stabla trešnje, napraviti bolji kolektiv, da će biti produktivniji.
A o čemu razmišlja prosečan Japanac? Mi u Evropi i Srbiji razmišljamo o inflaciji, ratu u Ukrajini, na Bliskom istoku…
– Nažalost, i u Japanu je sada inflacija veliki problem. Zvanične statistike pokazuju da je tri i po ili četiri odsto, ali stanovništvo oseća u svakodnevnom životu da su neke stvari poskupele 20-30 posto. Japanska valuta jen je sada na najnižem nivou u odnosu na dolar i evro u poslednjih 35 godina.
Tako da je sve poskupelo, inostranstvo im deluje nedostižno jer im je valuta slaba, tako da su njihovi problemi skoro isti kao u Evropi.
Brinu li Japanci što su najstarija nacija, najstarije stanovništvo na svetu?
– Brinu, to je sve veće opterećenje za zdravstveni i penzioni sistem. Postoji i problem za privredu, jer kako stari stanovništvo, sve je manje radno sposobnih ljudi. Znači veći uvoz strane radne snage, što opet znači prilagođavanje stranom načinu razmišljanja, kulturama, prihvatanje drugačijih ljudi u sopstvenoj sredini.
Japan je fascinantna zemlja, spoj tradicionalnog starog i novog. Najnovije tehnologije, novi koncepti, evo sada imate tu ideju da bi ljudi mogli da koriste robote dvojnike za rad, već obavljaju eksperimete, da bi možda u budućnosti radnici u Japanu mogli da ostanu kod kuće, a da koriste robote postavljene na radnom mestu, to je možda neka budućnost, a s druge strane upravo se nalazimo u budističkom hramu gde su stare građevine, stara kultura uključujući i trešnjin cvet, stara verovanja opstaju.
Veruju Japanci i da je trešnja simbol prijateljstva i zato ima značajnu ulogu u diplomatiji. Drvo japanske trešnje raste i u dvorištu Bele kuće, kod nas krasi bulevare i više parkova, a jedan je poseban na Novom Beogradu – park prijateljstva u kojem su stabla zasađena u obliku olimpijskih krugova uoči Igara u Tokiju.
„Japanci misle da su njihove trešnje najlepše na svetu. A ako mislite da su slađe od naših – varate se. Plod njih ne zanima, on je potpuno zakržljao i ne jede se. Trešanja poput naših ima u prodavnicama, ali su veoma skupe i ne baš tražene.
