Ugovor za drugu fazu izgradnje autobuskog terminala u Bloku 42 na Novom Beogradu, odnosno za izgradnju stanične zgrade u novom kompleksu Beogradske autobuske stanice (BAS), posle više stopiranja i odlaganja okončanja ovog tendera, zvanično je dobio kozorcijum koji čine G4S Secure Solutions doo Beograd, Jadran doo Beograd, ABA Professional doo Beograd, Dot networks doo Beograd, Dot smart solutions doo Beograd, Traco-invest doo Beograd, Čelik doo Bački Jarak i Armont doo Stara Pazova. Vrednost dodeljenog ugovora je oko 6,7 milijardi dinara.
Na tender su, kako se može videti u odluci o dodeli ugovora pristigle još dve ponude, odnosno ponude još dve grupe ponuđača u kojima su među ponuđačima bili, između ostalih i Štrabag i Energorpojekt, ali su obe ove ponude, iako su dale nižu ponudu za izvođenje radova od konzorcijuma kome je na kraju dodeljen ugovor, kako se vidi u obrazloženju, ocenjene kao neprihvatljive iz više razloga.
Kada je reč o konzorcijumu koji je dobio posao u okviru njega, najveći udeo kada je reč o vrednosti, odnosno procentu posla koji treba da obavi, imaće Jadran iz Beograda, i to 63,53% posla.
Podsetimo, tender za izgradnju centralne zgrade BAS-a u Bloku 42 je raspisan u oktobru prošle godine i prvobitno je trebalo da bude okončan 22. novembra, ali je u međuvremenu prekidan i produžavan, a poslednji put 11. aprila na 17, april kada se očekivalo i da konačno bude dodeljen, ali se to nije desilo ipak sve do danas.
Od jesenas, kada je ova javna nabavka pokrenuta, u međuvremenu ovaj postupak je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki delimično poništila, a onda je u martu procedura javne nabavke nastavljena, a rok za prijavu zainteresovanih izvođača produžen je do 3. aprila.
Odluku o pomenutom delimičnom poništavanju tendera Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, donela je na osnovu zahteva za zaštitu prava koji je podnela kompanija Strabag. Ta kompanija je, kako je ranije bilo istaknuto u dokumentaciji, krajem prošle godine podnela zahtev kojim se žalila, između ostalog, na postupanje naručioca prilikom izrade konkursne dokumentacije, ukazujući da se „daje prednost određenim proizvođačima tehničke opreme i da se direktno isključuje konkurencija“. Takođe, Strabag je ukazao i da se od ponuđača tražilo da ima inženjere sa ekspertskim Cisco sertifikatom, a kako su naveli „ovako postavljen kriterijum ima za cilj da se dodatno ograniči konkurencija i da prednost ponuđačima koji nude Cisco opremu“. Podnosilac zahteva je tada istakao da se obratio naručiocu zahtevom da obave odgovarajuće izmene u dokumentu „Tehničke specifikacije sa obrascem strukture cena“ i to kada je reč o podopolagačkim, kamenorezačkim radove, suvomontažnim i keramičarskim radovima. Takođe, naveli su i da su tehničke specifikacije i projektna dokumentacija neusklađene u pojedinim delovima. Republička komisija je određene navode Starbaga ocenila kao osnovane, a određene kao neosnovane.
Posle svega ovoga, konkursna dokumentacija za javnu nabavku izmenjena na više načina, pa je tako uklonjena mogućnost avansnog plaćanja, a maksimalni rok za izvođenje radova se smanjen je sa 730 na 640 dana.
Ovaj tender, podsetimo, tiče se druge faze izgradnje kompleksa nove autobuske stanice. Prema projektu arhitekture koji je, po nalogu invsetitora, Grada Beograda, izradio Saobraćajni institut CIP, objekat stanice je planiran kao slobodnostojeći, spratnosti Su+Pr+1+Ps (povučeni sprat).
Glavni ulaz u centralnu staničnu zgradu biće iz Ulice Antifašističke borbe, dok su na suprotnoj – severozapadnoj strani objekta planirani ulazi i izlazi na stanični peronski plato. Objekat će biti opremljen sa pet glavnih ulaza i izlaza za putnke i korisnike usluga autobuske stanice BAS, a predviđeno je i formiranje staničnog trga sa pristupnim saobraćajnicama i dva parkinga za kratkotrajna parkiranja (pratioci i posetioci). Natkriveni pešački trg će se nalaziti iznad podzemne garaže objekta.
Nova, nedovršena autobuska stanica u Bloku 42, otvorena je za putnike početkom prošle jeseni kada je na nju prebačen sav međugradski i prigradski prevoz sa stare stanice u Savskom amfiteatru koja je ubrzo sravnjena sa zemljom. Kao privremena stanična zgrada za putnike je osposobljen maleni aneks, buduća topla veza između novog BAS-a i novobeogradske železničke stanice. Ono na šta se putnici i dalje žale kada je reč o novom BAS-u je loša veza javnim prevozom sa više delova grada, nedostatak nadstrešnica na peronskom delu za prigradski saobraćaj i, iznad svega – upravo nedostatak centralne stanične zgrade.
