Drugi dan „Novobeogradskog inkluzivnog muzičkog festivala“ okupio je učesnike različitih generacija koji su kroz muziku, igru, poeziju i glumu pokazali da umetnost povezuje ljude i stvara prostor u kojem svako ima svoje mesto.
Festival je svečano otvorila predsednica Gradske opštine Novi Beograd Ivana Nikolić, koja je istakla značaj stvaranja jednakih mogućnosti i podrške inkluziji.
„Posebno me raduje što je ovo bila prilika da svako pokaže svoj talenat, znanje i ljubav prema umetnosti. Na istoj sceni okupili su se naši najmlađi, školarci, osobe sa invaliditetom i najstariji sugrađani. Želimo da inkluzija ne bude samo slovo na papiru, već da nastavimo da radimo srcem i stvaramo jednake mogućnosti za sve. Svako dete treba da ima jednake šanse da uči, stvara i bude prihvaćeno onakvo kakvo jeste“, poručila je Nikolić.
Predsednica je zahvalila Institutu mladih Srbije, koji je zajedno sa Centrom za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ inicirao projekat, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je prepoznalo njegovu vrednost, kao i svim učesnicima današnjeg događaja.
Milka Milovanović Minić, direktorka Centra za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“, istakla je da je posebno raduje što festival ove godine traje dva dana i što se kroz druženje, pesmu i igru šalje poruka zajedništva.
„Niko ne treba i ne sme da bude usamljen, posebno kada ga životna teškoća ili razvojna smetnja čine ranjivim. Inkluzija nije samo reč, inkluzija su dela koja nas povezuju i podrška kada je teško. Samo zajedno gradimo društvo u kojem niko nije zaboravljen“, poručila je Milovanović Minić.
Prisutnima se obratila i Anđelka Kaljević iz Instituta mladih Srbije, koja je zahvalila Gradskoj opštini Novi Beograd i predsednici Ivani Nikolić na podršci u realizaciji festivala.
U programu su nastupili pevačka grupa u okviru Arton hora Novi Beograd, grupa pevača „Savska zora“ Gerontološkog centra Beograd, KUD „Opanak“ i „Talija“, deca PU „11. april“ i horovi osnovnih škola „Kneginja Milica“ i „Branko Radičević“.
Publika je uživala u horskim i solističkim pesmama, folklornim igrama iz različitih krajeva Srbije, poeziji, narodnim stihovima i dramskom programu, koji su na istoj sceni povezali različite generacije.
