Ako još hoda ovim svetom, ako još živi u Bloku, Ida se sigurno, dok gleda u Savu, priseća čestitke koju je 18. juna 1978. godine dobila putem razglasa.
Nakon poruke “Ida, srećan ti rođendan” počela je sedmočasovna zabava na rok koncertu mladih bendova u Bloku 45, pred oko 3.000 ljudi. Pod velom crvene zastave poskakivali su mladi u zvoncarama.
Žeđ za slobodom i rokenrolom nije poznavala politiku, ali neke parole morale su da se istaknu – upravo je komunistički režim blagoslovio ovo njihovo druženje: koncert je organizovan u čast XI Kongresa Saveza komunista Jugoslavije i kraja školske godine.
Ovaj koncert sabrao je mlade grupe, ne samo kada su u pitanju godine njihovih članova, već i staž i iskustvo na sceni.
Za mnoge od njih bio je to prvi put da nastupaju pred tolikom publikom.
Da li vam danas nešto znače imena poput: Duša grada, Limunovo drvo, Airport, Rok—blok, Take off, Tetrapak, Sorit i Bg 5, Zvuk ulice, Prle i famozni vibratori, Kozmetika.
Neke od njih možete danas pronaći i na Jutjubu. Ali, zastanite kod imena Limunovo drvo, koje vam je možda i promaklo. Jer upravo će taj bend u moru sličnih krajem sedamdesetih godina biti preteča onog što je kasnije postalo legendarno pod nazivom “beogradski novi talas”. Za to je bio zaslužan član Limunovog drveta – Milan Mladenović.
Limunovo drvo iza sebe nema nijedan snimljeni album, ali ima više koncerata po beogradskim naseljima. Stigli su i do Doma omladine i SKC-a. Godine 1980. prestaju s radom.
Ali, to nije kraj priče – trojica preostalih članova, među kojima je i Milan Mladenović formirali su kultnu grupu Šarlo Akrobata. Ubzo nakon toga Mladenović će se otisnuti u legendu sa novom grupom nazvanom konačno “Ekatarina Velika”.
Vratimo se u 1978. godinu i na ovaj, da kažemo, “strogo kontrolisani” skup slobodnih mladih rokera i pankera. Ko bi rekao da će jedna od tih grupa koje su tako bespoštedno grmele između novobeogradskih solitera tog popodneva, pokrenuti stil koji će odjeknuti scenom nekadašnje države u tolikoj meri da će i danas, posle 46 godina, imati svoje obožavaoce, od kojih su mnogi rođeni decenijama kasnije.
Fotografije Milana Mladenovića dok nastupa pred publikom u Bloku 45 na ovom koncertu ostale su kao jedinstveno i nostalgično svedočanstvo o jednom toplom letnjem danu koji će biti svojevrstan zametak nečega što će uskoro, u narednim godinama i deceniji, beogradsku muzičku scenu učiniti jednim od najvećih simbola novije istorije ovog grada, i obeležiti snažnim pečatom uspomene svih onih koji su odrastali u to vreme.
Zato ovaj događaj ne treba da se izgubi iz sećanja.
