Savremena porodica nije uvek u stanju da se samostalno izbori sa mnogobrojnim izazovima i ubrzanim tempom života, a svaki član porodice drugačije preživljava krizu u porodici – rečeno je danas na konferenciji u Gradskoj opštini Novi Beograd, organizovanoj povodom 15. maja, Međunarodnog dana porodice.
Struktura porodice je promenjena, većina ih je jednoroditeljskih, u domaćinstvima je sve manje baka i deka, jer žive odvojeno od dece i unuka, pa je više panelista istaklo da mora biti promenjen i nivo usluga za porodicu, pre svega na lokalnom nivou, kao i da ta podrška mora biti sistemska i dobro usklađena.
Konferenciju “Porodica pred izazovima savremenog društva-mogućnosti podrške i unapređenje saradnje“, organizovali su Opštinski centar za brigu o starima deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ i Fondacija SOS Dečija sela Srbija, a učesnike je pozdravio predsednik opštine Novi Beograd Bojan Bovan.
Bovan je naglasio da je podrška porodici u fokusu rada lokalne uprave, te da se konferencija porodicom bavi iz stručnog ugla, ali da ima identičan cilj kao i Gradska opština i pre svega, svaki roditelj, a to je da dete dobije mogućnost odrastanja u odgovornog, uspešnog i dobrog čoveka.
-Besplatnim sportsko-edukativnim programima, podelom paketića, izletima i porodičnim festivalima, kao i kroz podršku osobama sa invaliditetom koju sprovodimo posredstvom Opštinskog centra, Opština Novi Beograd donekle rasterećuje kućni budžet porodice, ali je možda još važnije to što stvaramo mogućnost porodičnog druženja i okupljanja koje je neophodno posebno u ovako velikoj i urbanoj sredini kakav je Novi Beograd – naglasio je predsednik opštine.
On je dodao da na opštinskim manifestacijama uvek učestvuju i deca iz Predškolske ustanove „11. april, kao i članovi udruženja najstarijih sugrađana, čime šaljemo poruku međugeneracijske saradnje.
Direktorka opštinskog Centra za brigu o starima deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ Milka Milovanović Minić je u uvodnom obraćanju istakla da je Centar uspostavio saradnju sa više od 50 institucija ustanova i organizacija civilnog društva koje se bave pitanjem podrške porodici.
-Povezujemo različite aktere u društvu na identičnom zadataku, a to je podrška porodici koja za dete treba da bude podsticajna i osnovna zdrava zajednica, za mlade podrška njihovom osamostaljivanju, a za svoje najstarije članove čvrst oslonac – rekla je Milovanović Minić.
Današnjom konferencijom želimo da skrenemo pažnju na značaj povezivanja svih lokalnih aktera, kako bi očuvali ovu najvažniju bazu svakog od nas – dodala je Milovanović Minić.
U ime Fondacije SOS Dečija sela Srbija, koja 2004. godine radi na unapređenju kvaliteta života dece i mladih bez roditljskog staranja, prisutne je pozdravila predsednica Upravnog odbora Nevena Čalovska.
Ona se osvrnula na nekoliko programa te Fondacije, kao što je program „Jačanje porodice“ za porodice u riziku, koji se sprovodi u devet opština u Srbiji, kako bi se sprečilo izdvajanje dece iz porodice, a kroz koji je prošlo 1.281 porodica u riziku.
-Fondacija je pre dve godine pokrenula i projekat dnevnog boraka za decu sa problematičnim ponašanjem, dok je program „Jaki mladi“, namenjen osobama koje izlaze iz sistema alternativne brige o deci – naglasila je Čalovska.
U dve panel diskusije predstavnici relevantnih institucija i ustanova, kao i organizacija civilnog društva, izneli su primere dobre prakse i zaključke na temu podrške porodici.
Učesnici rasprave u prvoj panel grupi bile su Vesna Trbović u ime Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Irena Stanković Janković iz Razvojnog savetovališta Doma zdravlja Zemun, Jelena Dubljević direktorka Predškolske ustanova „11. april“ Novi Beograd i Slađana Ivanović iz Savetovališta za brak i porodicu Gradskog Centra za socijalni rad u Beogradu.
U drugoj panel grupi učestvovale su Rada Divac ispred Centra za socijalni rad u Prijepolju, Milica Luković Radaković iz Viktimološkog društva Srbije kao i Danijela Barjaktarović iz Fondacije SOS Dečija sela Srbija, koja je iznela podatak Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2023. godine, prema kom je u toj godini evidentirano 8.000 dece kod kojih je uočen neki oblik zapuštenosti, zanemarivanja ili su deca pretpela neki oblik nasilja.
-Tokom 2022. godine u odnosu na prethodne, zabeleženo je 20 odsto viiše izdvajanja dece iz porodice – rekla je Barjaktarović – U 50,1 odsto slučajeva razlog izdvajanja iz porodice je neadekvatna briga roditelja, u 18,8 odsto reč je o odsustvu roditeljskog staranja, u 17,7 odsto slučajeva navedena je sprečenost roditelja za adekvatnu brigu, a u 8,9 odsto, razlog izdvajanja je nasilje u porodici – istakla je Barjaktarović.
