U ovim teškim vremenima, u kojima se danas nalazi čitav svet, ne smemo nikada da zaboravimo zločine na Starom sajmištu niti da dozvolimo da se oni ponove ni nad jednim narodom, rekao je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić obraćajući se sinoć prisutnima na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu u objektu „Centralna kula” Memorijalnog centra „Staro sajmište”.
– Srpski narod, Beograd i Beograđani su kroz čitavu svoju istoriju patili i stradali. Ne kao jevrejski narod u Drugom svetskom ratu, ali uvek smo bili širokogrudi i trudili se da pomognemo kome god smo mogli i koliko je to bilo u našoj moći. Čuli smo ovde da je jedan deo pripadnika jevrejskog naroda uspeo da preživi te strašne zločine zahvaljujući upravo srpskom narodu koji ih je sakrivao i tako spasio sigurne smrti. Mislim da u ovim teškim vremenima, u kojima se danas nalazi čitav svet, ne smemo nikada da zaboravimo zločine kao što su ovi, niti da dozvolimo da se oni ponove ni nad jednim narodom. Potrebno je da negujemo istoriju sećanja i dobre odnose koje imaju jevrejski i srpski narod. Ono što je krasilo grad Beograd kroz čitavu istoriju, iako je prolazio kroz mnoge teške momente i ne znam da li ima grada u širem okruženju koji je više puta uništavan, to je da je uvek bio otvoren i primao sve raširenih ruku, bez obzira na naciju i veru. Beograd je i danas takav i dokle god budem imao priliku da budem prvi među jednakima, potrudiću se da i dalje negujem tu vrstu raspoloženja i atmosfere koja je, mislim, oduvek krasila Beograd – rekao je Šapić.
Predsednik Jevrejske opštine Beograda Aron Fuks i predsednik Bnei Brit Srbije Ladislav Mezei ovom prilikom podsetili su na istorijat stradanja Jevreja u Beogradu. Ukazali su na to da obeležavanje sećanja na žrtve Holokausta ima višestruki značaj, a najvažniji je da žrtve ostaju upamćene, ne samo kao broj već i kao ljudska bića koja su ubijena samo zato što su pripadala jednom narodu.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srbije i diplomatskog kora. Održan je muzičko-scenski program čija je tema bio umetnički prikaz hronologije Holokausta u Beogradu od početka rata do 10. maja 1942. godine.
Na teritoriji Beograda stradalo je više od jedanaest hiljada Jevreja, Beograđana, Jevreja iz Banata, centralne i južne Srbije i jevrejskih izbeglica iz Austrije i Čehoslovačke. Jevreji muškarci zatvarani su u logorima Topovske šupe i Banjica i svi su streljani do decembra 1941. godine. Početkom decembra 1941. otvoren je logor Sajmište, gde je zatvoreno preko 6.000 žena i dece. Svi su ubijeni do 10. maja 1942. Najviše je stradalo beogradskih i banatskih Jevreja, blizu 93 odsto. U Srbiji, od 39.282 Jevreja, prema podacima Državne komisije za utvrđivanje okupatora, stradalo je oko 88 procenata.
