Svoju fotografiju bloka on je obogatio upravo palmama, rečicom i žirafama.
U kultnom Bloku 23, mestu gde u svakom trenutku vidite više betona nego neba i trave, dve devojčice uplovile su u svet mašte.
Zamislile su palme, reke i žirafe.
Tako daleko od sumorne svakodnevice, trgle su Miloša Gigića kog je sivilo toga dana uveliko samlelo. Ali, kada ste dete, za vas ne postoje granice. I zato, treba nekad da naćulimo uši, baš kao i Miloš.
Svoju fotografiju bloka on je obogatio upravo palmama, rečicom i žirafama.
I posvetio im čitav jedan tekst:
„Tačno je bio jedan od onih dana kada vam ništa ne polazi za rukom od samog jutra. Da l’ je bio retrogradni Merkur, ikosaedarni Saturn ili sam prosto ustao na levu slepoočnicu, važno ceo svet je tog jutra bio protiv mene.
Nekako smo moj mali ljupki gonič robova i ja i uspeli da stignemo do vrtića pre policijskog časa, ali sam definitivno kasnio za sve ostalo.
Grabeći ka stanici preko usijanog betona, nisam bio siguran ko je ovako rano bio bolji primer brutalizma – Blok 23 ili Sunce.
Taman sam bio spreman da odustanem i da prepustim gradskoj čistoći da me sastruže sa poda kad su mi u susret naišla dva devojčurka školarca, hitajući da prestignu zvono za prvi čas.
– Znaš šta bi bilo super da imamo u bloku?! Palme!
– Palme?!
– Daaa! I reku!!
– Šta će nam reka??!
– Da možemo da se kupamo kad hoćemo! I da hranimo žirafe…
Dalji tok razgovora nisam čuo, žurba nas je ovog jutra vodila u suprotnom smeru. Ali sam razmislio, i dete je bilo u pravu! Bilo bi baš super!! Izvoli mali sanjaru, ko god da si – poklanjam ti i palme, i reku i – žirafe. Ne prestaj da sanjaš!“
(Telegraf.rs)
