Bezanija je, verovatno, naseljena za vreme Turaka, jer se za izvesnog cortanovackog popa Stefana spominje da je rodjen u Bezaniji oko 1645. godine.
Posle karlovackog mira (1699) selo je ostalo iza Markelinove linije, u Turskoj, i pripalo Beogradskoj mitropoliji, a tek posle pozarevackog mira (1718) vraceno je pod upravu karlovackog mitropolita.
U periodu 1728-1745. selo je pripadalo spahiluku grofa Senbora, sve do vojne granice 1745. Na jednoj mapi Srema iz 1730. godine oznaceno je selo Bezanija – Verschania. Hram je gradjen u baroknom stilu, a nekadasnji ikonostas je 1938. godine zamenjen novim i rad je ruskog emigranta Andreja Bicenka.
Zvonik se nalazi na zapadnoj strani, a krst na vrhu delo je limara Filipa Valtera, Nemca, koji je ovde ziveo. Prica kaze da je Filip, zavrsivsi posao i nazdravivsi sa krova zvonika, bacio casu na zemlju, koja se, cudom, nije razbila.
U pocetku je crkva imala tri zvona, ali su ona upotrebljena u ratne od strane Austrougara tokom prvog svetskog rata. Posle rata je Crkvena opstina nabavila dva nova zvona, dok je veliko zvono kupljeno prilozima parohijana.
