Arhitekta Dragana Korica u diplomskom radu 1989. godine predložila je da Stari železnički most na Savi promeni namenu i dobije sadržaje poput prodavnica, kafića i restorana.
Za arhitektu Draganu Koricu može se reći da je bila vizionar. Ona je pre 34 godine osmislila kako da Starom železničkom mostu udahne novi život – i to na isti onaj način koji je nedavno aktuelizovao predsednik Srbije rekavši da će taj most postati pešačko-biciklistički do 2027, kada u Surčinskom polju počinje međunarodna specijalizovana izložba „Ekspo”. Promenu namene mostu podignutom krajem 19. veka Korica je ponudila u svom diplomskom radu „Arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije Starog železničkog mosta na Savi u Beogradu” koji je odbranila jula 1989. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, kod prof. dr Petra Badovinca.
– Da se taj most sačuva, a ne ruši, bila je početna ideja, budući da je već bio podignut Novi železnički most preko Save, čime je stari izgubio svoju svrhu, premda ne odmah. Diplomski rad bio je kompleksniji i razmatrao je temu proširenja Sajma na novobeogradsku stranu reke. U to vreme, pre interneta, Sajam je smatran centrom razmene ideja, znanja, inovacija. Upravo je most omogućavao i opravdavao taj koncept, sa rešenjem da se obe strane Sajma povežu „maglev” sistemom železničkog transporta koji bi se nalazio na gornjoj konstrukciji mosta i radi po principu elektromagneta, bez trenja, te sajamski voz praktično levitira iznad šina. Problem sa Starim železničkim mostom bio je i taj što je on nizak i sa većim vodostajem Save onemogućava plovnost većim brodovima. Konceptualno rešenje za taj problem bio je u vidu konstruktivne izmene. Srednji deo mosta bi se kratkotrajno hidraulično podizao u zoni srednjih stubova za potrebe prolaza većih plovila – ističe za naš list Korica.
Ona kaže da je raduje to što bi ovaj most, preko kojeg je prvi voz iz Beograda za Beč prešao istog dana 1884. kada je otvorena Glavna železnička stanica u Savskom amfiteatru, ponovo mogao da se koristi na način na koji je ona davno predložila, a o čemu je i „Politika” pisala 1989.
Pretvaranje Starog železničkog mosta, za saobraćaj zatvorenog u leto 2018, kada je zakatančena i Glavna železnička stanica i izmeštena pruga na desnoj obali Save zbog izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa „Beograd na vodi”, u pešačku vezu između dve obale Save bila bi šansa za njegovu revitalizaciju. Korist bi od toga imali i biciklisti koji bi mostu pristupali polukružnim rampama postavljenim na obe obale reke, kako je to Korica u diplomskom radu i predložila, i dobili bi svoju stazu u donjem nivou mosta. Za kretanje pešaka ona je uvela dodatne bočne galerijske konstrukcije na polovini visine mosta. Rešenjem koje je tada ponudila, u zoni dva pilona-stuba bili su razvijeni grozdovi – manji montažno-demontažni objekti u kojima bi bile prodavnice, restorani, kafići. Ti objekti imali bi terase okrenute ka reci sa kojih bi se leti uživalo u pogledu.
Uz pilone, sa njihovih spoljnih strana, ka obalama, planirala je manje pontone za pristajanje čamaca, a koji bi stepeništem bili povezani sa restoranima, kafićima, prodavnicama.
– Iz današnje perspektive, kada se vodimo održivošću, okrećemo cirkularnom modelu i podstičemo regenerativnost, ova revitalizacija bi dobila na posebnom značaju – ističe Korica koja je izvršni direktor „Saveta zelene gradnje Srbije”.
Planovi su sada drugačiji, Sajam se neće širiti na novobeogradsku stranu reke, nego će i postojeći biti preseljen u Surčin, gde će se graditi i fudbalski nacionalni stadion, projekat od nacionalnog značaja. I drugi projekat od nacionalnog značaja, „Beograd na vodi”, koji se od 2015. godine zida u Savskom amfiteatru, takođe je video Stari železnički most kao pešačko-biciklistički, što je Urbanistički zavod Beograda ugradio u planski dokument za „Beograd na vodi”, usvojen 2015. To nije promenjeno ni šest godina kasnije, kada su usledile izmene tog planskog dokumenta koji je bio osnov za gradnju stambeno-poslovnog kompleksa od 1,8 miliona kvadrata na desnoj savskoj obali. U međuvremenu, javnost je mogla da vidi i trodimenzionalne prikaze buduće pešačke veze, još jedne turističke atrakcije, upodobljene novom „gradu u gradu”.
Na iste takve fotografije rekonstruisanog Starog železničkog mosta početkom meseca je podsetio Aleksandar Vučić govoreći o promenama koje će se desiti u Beogradu u susret manifestaciji „Ekspo 2027”.
Za razliku od Starog savskog mosta, koji će biti uklonjen i na njegovom mestu podignut novi i veći most čija buka neće parati uši stanovnicima niti posetiocima „Beograda na vodi”, poslednjih desetak godina nije bilo dileme o tome hoće li Stari železnički preživeti na toj lokaciji. Ali bilo je nedoumica da li će on zaista postati pešačko-biciklistički ili novi tramvajski most. Jer, pretprošle godine iz Gradske uprave su najavili da će saobraćajni stručnjaci obaviti ispitivanja kako bi utvrdili može li Stari železnički most da se pretvori u tramvajski i da Beograd tako dobije još jednu tramvajsku alternativu. Stručnjaci sa kojima smo tada razgovarali bili su jedinstveni u stavu da može. Konačnu odluku o sudbini Starog železničkog gradski oci pomerili su za 2022. godinu, ali ni tada nisu prelomili. Na tu temu, barem zasad, stavljena je tačka – ostao je ono što je „Beogradom na vodi” određeno.
Deli sudbinu grada 139 godina
Stari železnički most, najstarija saobraćajnica preko reke, ima tačno 139 godina. Počeo je da se gradi 1882, a završen je dve godine kasnije kada je avgusta 1884. zvanično otvorena Glavna železnička stanica. Bio je jedini beogradski železnički most preko Save sve do novog dvokolosečnog visećeg železničkog mosta čija je gradnja započeta 1974. i okončana pet godina kasnije.
Od podizanja Starog železničkog mosta do danas srpska, a dugo i jugoslovenska prestonica prošla je kroz burne periode, a most je delio sudbinu grada i države u kojoj je ponikao.
U Prvom svetskom ratu kapetan Mihailo Alić sa svojim saborcima ga je 29. jula 1914. srušio da bi Austrougarima presekao prilaz Beogradu, a njegovi ostaci pali su na brod sa austrougarskim vojnicima. Posle rata most je brzo obnovljen.
Na početku Drugog svetskog rata minirala ga je vojska Kraljevine Jugoslavije. Njegova konstrukcija pala je opet na brod, ali ovoga puta u njemu je bila jugoslovenska posada koja se povlačila ka Ostružnici.
Današnji izgled most je dobio posle rata.
Preko njega su do zatvaranja 2018. išle kompozicije, pa čak i one najnovije „Štadlerove” koje su doduše milele.
