MVP Lige šampiona govori za Mozzart Sport o periodu provedenom u Italiji, završnom turniru u srpskoj prestonici i prelasku u Novi Beograd
Oreol evropskog šampiona i titula najkorisnijeg igrača Lige šampiona na oproštaju od Pro Reka. Završni čin kao iz bajke. Zatvorio je Dušan Mandić poglavlje u slavnom italijanskom klubu na način koji je samo mogao da poželi.
Čarobani su za Dušana Mandića i Pro Reko bili Beograd i bazen “11. april”, na kojem Mandić nastavlja karijeru. Jedan od najboljih igrača današnjice zadužio je opremu Novog Beograda sa kojim će pokušati da ponovi dostignuća iz Partizana i Pro Reka – osvajanje Lige šampiona i stavljanje treće krune na glavu.
Reprezentativac Srbije se preselio u Pro Reko nakon što je evropski gigant 2015. godine u Barseloni osvojio osmu Ligu šampiona, a na novu je čekao šest dugih godina. Na F8 Lige šampiona u Beogradu Dušan Mandić je briljirao, poveo je Pro Reko do novog evropskog trofeja, a u razgovoru za Mozzart Sport, izvanredni šuter se osvrnuo na period proveden u Pro Reku i završnicu Lige šampiona. Dotakao se stanja u srpskom vaterpolu, ambicija sa Novim Beogradom, a nezaobilazna tema bile su Olimpijske igre u Tokiju, gde će Srbija braniti zlato iz Rija.
“Od velikog značaja je za mene bilo to što sam otišao u Pro Reko. Stasao sam kao čovek i igrač u Italiji, a otišao na najlepši mogući način – kompletirao sam trofeje. Bilo je teških perioda tokom tih šest godina, nismo se uvek lako nosili sa ulogom velikog favorita u Ligi šampiona. Zaustavljani smo u polufinalu nekoliko puta, izgubili smo i u finalu u Đenovi. Sve su to bili teški trenuci, trebalo je to svariti i izboriti se. Drago mi je da smo se izdigli posle gubitka titule od Breše i završili sezonu na najbolji mogući način. Sada kada je poglavlje u Pro Reku završeno, mogu da kažem da odlazim zadovoljan”, počeo je Dušan Mandić razgovor za Mozzart Sport.
Pro Reko je sezonu završio bez poraza u Ligi šampiona, trijumfovao je na svakom meču i zasluženo se popeo na krov Evrope. Nije Mandića, Ivovića, Bijača i drugove omelo ni to što su neposredno pre puta u Beograd ostali bez titule u Italiji. Breša je posle 14 godina svrgnula Pro Reko sa trona, ali to nije poljuljalo atmosferu. Samo je skinulo pritisak sa tima, kojem svi pre finalnog turnira prišiju zvanje novog šampiona.
“Ove godine smo stvorili koheziju. Atmosfera u timu je bila odlična i to je nešto što izdvaja ovu generaciju. Sjajnoj atmosferi je doprineo trener Gabrijel Ernandez, nije se izgubila ni nakon sedam dana loše igre i gubitka titule. Vera je ostala, to je najbitnije. Čvrsto smo verovali da možemo i zaslužujemo više, i da ćemo sezonu okončati na uspešan način. Bili smo prava ekipa u bazenu. Nametali smo ritam od prve do poslednje utakmice, bili požrtvovani, igrali odbranu visokog intenziteta”.
Već u četvrtfinalnom dvoboju sa Hanoverom videlo se da su izabranici Gabrijela Ernandeza namestili glavu i da ih ništa neće zaustaviti u pohodu na tron. Posle nemačkog predstavnika pali su Barseloneta i Ferencvaroš.
“Baš smo ostavili snažan utisak u Beogradu. Čuo sam to sa više strana. Prvi utisak većini ljudi iz moje okoline sa kojima sa razgovao je da smo ritmom lomili protivnike, bili jako agresivni i igrali timski. Najteža je možda bila ona prva, četvrtfinalna utakmica sa Hanoverom. Trebalo je da pokažemo da je tih nedelju dana loše igre bio samo jedan trenutak i da gubitak nacionalne titule ne znači da u Beograd nismo došli da se borimo za Ligu šampiona”.
U Beograd su došle ekipe koje su najviše pokazale kroz tri “balona” u Rimu i Budimpešti…
“Svi su na završni turnir Lige šampiona došli naoštreni. Nije bilo nezaslužene pobede. Ko god da se plasirao na F8 Lige šampiona, zasluženo je došao tu”.
I posle Beograda – Beograd. Po osvajanju evropske titule, Dušan Mandić se nakratko vratio u Italiju, spakovao je kofere, krenuo put Srbije, a Novi Beograd ga je predstavio na njegov 27. rođendan. Ambiciozni klub koji sa klupe predvodi Vlada Vujasinović biće “mala Srbija”. Pored Dušana Mandića će opremu zadužiti Strahinja i Viktor Rašović, Duško i Gojko Pijetlović, Nikola Jakšić, Radomir Drašović, Đorđe Vučinić i Angelos Vlahopulos, a i dalje se traga za još jednim golmanom i centrom.
“Mnogo mi prija povratak u Srbiju. Živeću sa porodicom i neću morati da vučem kofere neko vreme. To mi mnogo znači. Drago mi je što ću u Novom Beogradu igrati sa reprezentativnim drugovima, biće to mala selekcija Srbije nakon Tokija. Projekat je ozbiljan, videlo se to i prilikom organizacije Lige šampiona. Novi Beograd je jedini klub u Srbiji koji je dobio poverenje na duže staze i opravdao ga je već u prvoj od tri sezone u kojima će se završni turnir organizovati u Beogradu. Svi su bili izuzetno zadovoljni bazenom, hotelom i hranom. Sve je bilo na vrhunskom nivou uprkos kovid merama i vanrednoj situaciji”.
SRPSKA LIGA NAJJAČA U EVROPI
Reprezentativca Srbije naročito raduje sve bolji rad sa mlađim kategorijama, a povratak velikih imena u srpski vaterpolo i jačanje klubova, a samim tim i lige, doprineće da se sve više mališana opredeljuje za bavljenje vaterpolom.
“Stvarno se radujem saradnji sa Novim Beogradom, ali i tome što će Srbija ponovo imati najjače prvenstvo u Evropi. Pet klubova će konkurisati za titulu, a to će doprineti popularizaciji ovog prelepog sporta. Deca će radije dolaziti na bazen, upisivaće se u školice plivanja i biti u prilici da gledaju i treniraju uz šampione, što je velika stvar. Voleo bih da što više dece krene našim stopama zbog budućnosti vaterpola u Srbiji”.
Jaka konkurencija, jaka liga, jaka reprezentacija.
“Novi Beograd je sklopio ozbiljan tim, ali isto to će učiniti i Radnički, Partizan, Crvena zvezda i Šabac. Praktično svi koji žele da se nadigravaju i napadnu trofeje. Dobro je kada je konkurencija jaka, imaćemo veliki broj teških utakmica. A, projekat Novog Beograda će doprineti jačanju reprezentacije, jer će većina repezentativaca biti skoncentrisana na jednom mestu”.
Ko izađe poslednji nek ugasi svetlo. Hrlili su vaterpolisti i treneri van Srbije zbog lošeg situacije u domaćem sportu, a to će se u nekom trenutku u budućnosti odraziti na rezultate reprezentacija. Dušan Mandić nada se da ova rekacija i preporod nisu došli prekasno.
“Patio je vaterpolo u Srbiji, osetiće se ove godine praznog hoda, nedostatka jake lige i manjak dece koji se upisivao na vaterpolo. Ali, nadam se da sve ovo što se sada dešava nije došlo prekasno. Dobro je da postoji jedna ovakva priča. Svi će imati korist, a ovaj sport zaslužuje mnogo više pažnje nego što je dobija”.
PLANSKI RAD, A NE VERTIKALNI SKOK i BOLNO PRIZEMLJENJE
Prethodni put klupski vaterpolo je doživeo ekspanziju pre osam godina. Crvena zvezda je osvojila Ligu šampiona, Radnički LEN Kup Evrope, a Partizan je i dalje bio ozbiljan faktor na evropskoj mapi. Balon je se brzo naduvao i još brže pukao. Utisak je da se sada planira dugoročnije.
“Te 2013. godine, ali i malo pre toga, smo imali izuzetno jaku ligu. Crvena zvezda, Partizan i Radnički su bili moćni. Ove godine će biti maltene pet jakih klubova. Tada je priča kratko trajala, voleo bih da sada potraje makar četiri ili pet godina. Biće privilegija igrati u srpskoj ligi. Svima želim sve najbolje. Partizan se oporavlja, Šabac radi dobro, digli su se Crvena zvezda i Radnički… Ono što je bitno je da nema vertikalnog dizanja, već se ide korak po korak”.
Izvor: Mozzart
