Betonski džinovi dremaju po gradu. Sirovi beton se dobro uklapa u sadašnjost, budući da je sve više onih koji se među grubim zidovima osećaju kao kod kuće. Turisti im dolaze kao hodočasnici, stidljivo k njima okreću kamere telefona kako bi sa sobom poneli dokaz da je čovek jednom gradio. Neki nose i profesionalne aparate. Na primer Norvežanin Marius Svaleng Andresen čije ćete fotografije moći da vidite u Beogradu 16. juna 2023. – postavka „Life in the New“ u Velikoj galeriji u DKSG (Dom kulture Studentski grad).
Ukoliko se nađete pored neke ogromne, betonske tvorevine, sigurno je da ćete reagovati u skladu sa sopstvenim shvatanjem lepog. Jedni u tim građevinama vide hrabra i uzbudljiva arhitektonska ostvarenja, drugi grube, sive zidove koji nisu u skladu s ljudskim potrebama.
U pitanju su zgrade koje predstavljaju simbole brutalizma – arhitektonskog pravca koji je nastupio posle Drugog svetskog rata kao naslednik modernizma. Stil je bujao od 1954. do 1970. godine, a naziv je dobio od francuskog „beton brut“, što znači „grubi“ beton.
Fotograf Marius Svaleng Andresen se pre nekog vremena zaljubio u brutalizam, što ga je dovelo do Beograda. Evo šta kažu o njemu i njegovoj izložbi:
„U Životu u Novom, Marius Svaleng Andresen istražuje složenost urbanih razvojnih procesa i njihov uticaj na ljude kroz vizuru Novog Beograda. Zagledajući se ispod površine fasada, ovo vizualno impresivno delo ispituje da li su obećanja o gradu egalitarnosti sa snažnim fokusom na ljudskim potrebama bila ispunjena u tranziciji od socijalizma do postsocijalizma nakon raspada Jugoslavije.
Marius Svaleng Andresen (rođen 1989) je norveški fotograf, novinar i pisac koji kroz svoj rad spaja umetničku i dokumentarnu fotografiju. Dokumentovanje životnih okolnosti bez direktnog predstavljanja ljudskih subjekata postalo je stilski zaštitni znak Mariusa Svalenga Andresena. Kao urbani šetač sa okom za detalje, donosi nam radove koji na jedinstven način ističu neobičnosti života u gradskim sredinama“.
Razgovarali smo o svemu, najviše o predstojećoj izložbi i o betonu naravno.
*Uskoro stižete u Beograd. Razlog je sjajan – izložba „Life in the New“. Kada počinje i šta će posetioci moći da vide?
Izložba u Domu kulture Studentski grad počinje 16. juna i završava se 8. jula. Svečano otvaranje je u petak 16. juna, s početkom u 18 časova.
Posetioci će moći da vide fotografije koje su deo projekta „Life in the New“, a sve su snimljene na Novom Beogradu. Neke su već prikazane na raznim izložbama, a uzbuđen sam što ću uskoro moći da ih predstavim u galeriji koja se nalazi u istom delu grada gde su i snimljene. To je pun krug.
Novi Beograd je u fokusu, posebno arhitektura ovog dela grada, ali i odnos građana prema zgradama koje ih okružuju. Nadam se daće posetioci uočiti koliko sam se trudio da građevine snimim onako kako zaslužuju.
*“Life in the New“ je i naslov monografije. Hoće li kupci u knjizi moći da vide samo fotografije sa izložbe ili i više od toga?
U knjizi se nalazi 160 fotografija, a na izložbi će biti prikazano između 30 i 35. Monografija uključuje i intervjue s dvanaestoro stanovnika Novog Beograda, pa može da se pročita kako izgleda život među betonskim divovima.
Monografija nažalost izlazi kasnije, ali već može da se naruči preko mog web sajta.
*Zašto brutalizam?
Mislim da je brutalistička i arhitektura socijalističkog modernizma oličenje lepote kad su zgrade izgrađene po pravilima. Mnoge od njih u sebi sadrže jak simbolizam koji je bio važan u vreme posle Drugog svetskog rata. Mislim da u njima ima više života i izdržljivosti nego u prastarim stubovima ili u metalnim zgradama arhitekte Franka Gehrya – materijali su životniji, a arhitektonska rešenja apsolutno neobična. Baš sam to pronašao na Novom Beogradu.
*Da li ste fotografisali slične građevine i u drugim gradovima sveta?
Arhitektonskom fotografijom se bavim već mnogo godina, posebno dok putujem. Što se brutalizma tiče, takve zgrade sam fotografisao i dok sam živeo u Londonu. Tu sam se zainteresovao za ovaj stil, što me je na kraju dovelo i do Beograda, gde me posebno fasciniralo ono što sam pronašao na Novom Beogradu.
*Šta vam prvo padne na pamet kad čujete „Novi Beograd“?
Definitivno arhitektura. Pogled s Geneks kule. Način na koji građani koriste prostore između zgrada, kako se odnose prema parkovima i obali reke. Ljudi koji sede na klupama i piju pivo, deca koja igraju košarku ili fudbal, građani koji šetaju pse. Pored reke je vazduh čini mi se svež čak i kad ima mnogo automobila u blizini. Prostrano je. Jedina negativna stvar je divlja gradnja – nelegalne zgrade koje niču tamo gde su bili parkovi, a izgledaju tako da se uopšte ne uklapaju u okolinu. Šteta je i što se brutalističke zgrade ne održavaju bolje.
*Šta je sledeći projekat?
Ko zna. Imam mnogo ideja. Najbolje je da nastavite da pratite ono što objavljujem na svom Instagram profilu.
