U vešeraju Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“ radi se punom parom 24 sata dnevno.
Vredna ekipa na čelu sa Slavicom Pražić više od godinu dana radila je u crvenoj zoni i neumorno se brinula da svaki krevet bude uredan, sa čistom i opranom posteljinom, ali i da se svi sačuvaju od virusa korona. Najvažnije je, kaže Slavica, da se sve detaljno dezinfikuje i da pacijentima bar malo bude prijatno i udobno dok leže u bolnici i bore se sa opakim virusom.
– Epidemija traje više od godinu dana, a mi smo nekoliko puta ulazili u kovid sistem i izlazili iz njega! Posao smo radili kao i inače, ali sa mnogo više stresa i muke. Morali smo da vodimo računa o higijeni, o zaštiti. Brinuli smo da zaraženi leže u čistom, da vide da neko vodi brigu o njima, jer to mnogo znači kada već moraju da leže u bolnici i bore se za život. Pogotovo oni koji su bili u teškim stanjima, a takvih je bilo mnogo – priča Slavica i otkriva kako izgleda njen posao u crvenoj zoni:
– Sva posteljina se skida svakodnevno, po nekoliko puta dnevno. Pakuje se u džakove jer je sve kontaminirano i „prljavim putem“ iz crvene zone odlazi u deo za pranje. Važno je da se ni u jednom trenutku to ne otvori kako ne bi došlo do širenja zaraze. Kada se sve skupi, dolaze serviseri i to se odnosi na tretiranje. Svakog dana spremamo i čistu posteljinu. Detaljno opranu i dezinfikovanu, pakujemo na kolica i vozimo do odeljenja gde su pacijenti. Pored posteljine, brinemo se i o uniformama naših zaposlenih koje takođe moraju biti čiste, ispeglane, oprane. Posla je bilo preko glave, mnogo smo bili umorni, nervozni, uplašeni, ali uhodali smo se. Opstali smo, bili smo složni i niko ni u jednom trenutku nije pomislio da odustane, jer pacijenti ne smeju da trpe.
Međutim, i pored teške i naporne godine u crvenoj zoni, Slavica je i dalja puna energije i optimizma da će svemu ovome doći kraj i da se nikada više nećemo naći u sličnoj situaciji!
– Bilo je veoma teško dok smo bili kovid-bolnica. Bilo je dana kada sam od umora hodala kao zombi, sve sam radila mehanički. Privatni život se izgubio, odemo kući, odmorimo se, jedemo i idemo u novu smenu. Ne znamo koliko će još ovo da traje. Mi smo se vakcinisali, zaštitili, jer ne želimo više u kovid sistem, nemamo snage, preumorni smo. Zato apelujem na sve druge da urade isto – da poštuju mere i vakcinišu se. Virus nije nestao, a samo ga vakcinacija može zaustaviti – napominje ova heroina.
Kada smo je za kraj razgovara upitali šta će prvo uraditi kada se epidemija završi, kroz smeh nam je otkrila:
– Idem u u kafanu!
Izvor: Alo
