Na dojavu da je izbio požar u beogradskoj Ohridskoj ulici, ekipa jednih dnevnih novina pre nekoliko godina odmah se uputila u ovaj vračarski sokak. Kada su stigli na odredište i uočili da nema vatrogasnih kola, od stanara su saznali da kod njih požara nema i da se možda tako nešto desilo u nekoj drugoj ulici sa istim nazivom. Ubrzo se ispostavilo da je reč o u nekoliko kilometara udaljenoj Ohridskoj u Zemunu.
Ovakvi primeri u beogradskoj svakodnevici ni dan-danas nisu usamljeni slučajevi. Zbog duplih naziva ulica na različitim beogradskim opštinama, i Beograđani i posetioci Beograda, i danas neretko gube vreme proveravajući i tražeći pravu adresu. Ali, da je samo to muka Beograđana, kada je reč o nazivima ulica…
Mnogi stanovnici glavnog grada žive ili rade na određenim adresama ubeđeni gotovo stopostotno da znaju tačan naziv, ali kada bi se tako ubeđeni opkladili u to, tu opkladu bi izgubili očas posla. Jedan od takvih primera je novobeogradski Bulevar Milutina Milankovića. Ili ipak Ulica Milutina Milankovića?
Kada bi se na ulici sa Beograđanima iz okolnih stambenih i poslovnih zgrada u Milutina Milankovića napravila anketa o tačnom nazivu te saobraćajnice, verovatno bi većina njih kao iz topa rekla – Bulevar Milutina Milankovića. I upravo tu bi i pogrešili. Jer, iako ne znaju, svi oni žive i rade u Ulici Milutina Milankovića.
Kako je ovo moguće i kako je do ovoga došlo?
Preciznih zvaničnih podataka o tome kako je nekadašnji Treći bulevar postao ulica nema, ali zato Novobeograđani starosedeoci naslućuju šta je posredi. Naime, ime Ulica Milutina Milankovića, kako podsećaju, nekada je nosila današnja Ulica Đorđa Stanojevića. Ali, kako u njenoj okolini pre više decenija nije bilo modernih stambenih zgrada, tržnog centra i drugih gradskih sadržaja, već su tu bile neugledne, neuređene površine, Beograđani su se pobunili tražeći da naučnik kakav je bio Milanković, dobije neku važniju ulicu. Izbor je pao na Treći bulevar.
Ali, umesto da se Treći bulevar preimenuje u Bulevar Milutina Milankovića, on je postao Ulica Milutina Milankovića. To su uočili tek Novobeograđani koji su imali posla sa administracijom ili policijom, kada su im nadležni i ukazali da oni zvanično ne žive u bulevaru već u ulici. Novobeograđani pretpostavljaju da je do ovoga došlo u toku „selidbe“ saobraćajnice koja nosi naziv po Milankoviću sa jedne na drugu novobeogradsku lokaciju. Najverovatnije je, smatraju, metodom copy paste, naziv Ulica Milutina Milankovića administrativno prebačen sa stare na novu adresu. Tako je, makar formalno i u papirologiji, nekadašnji Treći bulevar izgubio status bulevara i postao ulica.
Pitanje u vezi sa tim kako se zvanično zove novobeogradska saobraćajnica koja nosi Milankovićevo ime uputili smo i nadležnima u gradu, a iz Sekretarijata za kulturu su odgovorili da „saobraćajnica na gradskoj opštini Novi Beograd koja je nazvana po Milutinu Milankoviću zvanično nosi naziv Ulica Milutina Milankovića i tako je imenovana 1979. godine.“
Kako je Treći bulevar dobio ime po Milankoviću pre oko dve decenije, čini se i da se u Sekretarijatu za kulturu vode prvobitnim dodeljivanjem ovog naziva, odnosno vremenom kada je današnja Đorđa Stanojevića ponela ime Ulica Milutina Milankovića.
Od „lomljenja jezika“ do „proterivanja nepoželjnih“
U savremenoj istoriji Beograda, kada je reč o imenovanju i preimenovanju beogradskih saobraćajnica, bilo je svega i svačega. Posle promena u zemlji 2000. nova gradska vlast rešila je da u starom delu grada vrati mnogim ulicama imena koje su one nosile pre dolaska komunista na vlast. Za Novi Beograd bila je odluka da ostanu sva ona prihvatljiva imena, a da se promene nazivi samo onim novobeogradskim ulicama imenovanim po problematičnim istorijskim ličnostima. Logika tadašnje vlasti, kako su kasnije isticali pojedini bivši članovi Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, bila je da se u starom jezgru grada vrate predratni nazivi, a da na Novom Beogradu, koji je građen u doba socijalizma, gde god je to moguće, ostanu nazivi iz tog doba.
U prvih deceniju i nešto ovog veka išlo se na to, kako su navodili nekadašni članovi Komisije, da nove nazive dobiju dotada neimenovane ulice, kao i da se nazivi promene pre svega ulicama koje imaju identična imena u Beogradu.
Sve ovo prilično je počelo da se menja pre desetak godina kada je vlast u gradu preuzela aktuelna većina i kada su nazivi ulicama počeli da se menjaju i u starom jezgru i u ostalim opštinama. Preimenovanja ulica postala su redovna tačka sednica Skupštine grada. Tako se naročito pamti kada je na jednoj od njih rakovička ulica ponela ime po Bahtijaru Vagabzadeu, a o kome, ne samo žitelji tog dela grada, nego i ostatka Beograda, nisu znali gotovo ništa.
Jedan od „poduhvata“ gradske vlasti u prethodnoj deceniji bio je i da po svaku cenu raskrsti sa toponimima i ličnostima, koje su, prema oceni nadležnih za imenovanje, problematični kada je reč o doprinosu srpskoj istoriji i kulturi pa su tako proterane sa uličnih tabli novobeogradske Goce Delčeva i Pohorska. Mesto su ustupile sovjetskim vojskovođama.
Ipak, ono što se posebno pamti je velika akcija proterivanja toponima koji su u vezi sa ex-Yu republikama. Sa uličnih tabli su prethodnih godina jedna za drugom nestajale Zadarska, Zagrebačka, Travnička, Ohridska na Vračaru, Bjelovarska, Osiječka, Hvarska, Hrvatska, Zagorska, Zlarinska, Lopudska…. Ovo „raščišćavanje sa prošlošću“ nadležni u gradu su pre nekoliko godina pravdali time da „Srbi nisu mazohisti pa da jedini na prostoru bivše SFRJ čuvaju takve nazive“. Mnogi Beograđani nisu bili takvog mišljenja, ne samo zbog toga što su morali da menjaju lična dokumenta, već i zato što su smatrali da ovim preimenovanjima Beograd gubi svoj duh.
„Uličnu seču knezova“ preživeo je deo toponima sa prostora bivše SFRJ, pa su uklanjanje sa uličnih tabli „pregrmele“ Makedonska, Dubrovačka, Crnogorska, Sarajevska…. I dok je za očuvanje Dubrovačke kao razlog navođeno to što je Dubrovnik važan za istoriju i kulturu Srba, za Sarajevsku je „presekao“ Aleksandar Vučić navodeći da „ne vidi zašto bi se toj ulici menjalo ime“.
Sve ovo što se u poslednoj deceniji dešavalo u procesu imenovanja i premimenovanju beogradskih ulica možda najbolje oslikava prostor Savskog amfiteatra, odnosno ulice u Beogradu na vodi. Tu su se, odlukom resorne gradske Komisije, pravo niotkuda sreli i monarhija i sovjeti, i američki državnici, i evropska budućnost i kreativnost Srbije. Tako su u prethodnim godinama na ovom prostoru imenovane ulice Kraljice Drage Obrenović, Nikolaja Kravcova, Vožda Đorđa Stratimirovića, Briselska, kao i Bulevar Vudroa Vilsona. Svoje mesto našla je tu i Ulica ideja.
Dejan Aleksić
