Kako se pravi kompost, u kući ili stanu? Jednostavno, otkriva žena koja to radi već tri godine i sada joj na Novom Beogradu rastu kafa i palme!
Znate li šta je crno zlato, ali ne iz perspektive naftnih giganata, već o za našu zemlju i nas? To je kompost, koji nastaje prirodnim procesom razlaganja organske materije, kao što je baštenski otpad i ostaci hrane. Predstavlja izuzetno korisno bio-đubrivo koje obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka, višestruko doprinoseći očuvanju prirode. Najbolje od svega je što za proizvodnju komposta nisu potrebne komplikovane fabričke mašine, već ga možete napraviti samostalno. Ukoliko imate baštu, vinograd ili terasu ispunjenu cvećem, pa čak i mali zakržljali kaktus u stanu, imate i razlog da se bavite kompostiranjem.
Ipak pre nego što se upustite u ovu avanturu, portal „Klima101“ vam, zajedno sa Miljom Vuković iz Fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće, daje odgovore na nekoliko pitanja koja biste mogli da imate kao početnik u kompostiranju.
Da li kompostirati?
Pre nego što se posvetimo nekoj aktivnosti i počnemo da razvijamo neophodne veštine, pitanje koje se nameće samo od sebe jeste — da li je to za mene. Kod kompostiranja ono se dalje deli na tri pitanja:
- Da li imam minimalno jedan kvadratni metar prostora u svom dvorištu ili na terasi koji mogu da koristim za kompostiranje?
- Da li imam vremena za osnovno održavanje komposta kao što je prevrtanje jednom u mesec dana i vlaženje nakupljene gomile materijala kada je toplo vreme?
- Da li imam mesto na kom mogu da iskoristim proizvedeni kompost? Naglašavamo, čak i u slučaju da vi nemate ni baštu ni voćnjak ni saksijsko bilje, kompost možete da prosledite komšijama koji imaju ili da ga donirate školi, baštenskoj zajednici ili poljoprivrednom gazdinstvu. U krajnju ruku, možete čak i da ga prospete u lokalni park ili šumu ili na njivu kraj puta – učinićete dobro delo.
U slučaju da ste na sva gorenavedena pitanja odgovorili potvrdno i želite da pomognete životnoj sredini, povrće, sadnice i cvetovi u vašoj okolini se raduju. A sada da vidimo na koji način se kompostira.
U čemu kompostirati?
Osnovno sredstvo za kompostiranje jeste komposter u kojem ćete skladištiti otpatke. U zavisnosti od toga da li živite u kući sa dvorištem ili stanu sa terasom, odgovaraće vam različite vrste kompostera. Prvi korak je da ga izradite ili nabavite zavisno od toga da li ste sam svoj majstor ili preferirate da kupite sve što vam je potrebno, pa i komposter.
Jedno od najjednostavnijih rešenja za pravljenje kompostera jeste formiranje kante kružnog oblika od čelične žice koju ćete prekriti poklopcem od drveta ili platna. Ukoliko imate nešto veće majstorsko umeće, možete sagraditi četvrtasti komposter od drvenih dasaka koje treba da budu maksimalno udaljene jedne od drugih 2 cm sa drvenim poklopcem.
Dodatna ideja jeste da komposter napravite od 4 stare automobilske gume koje ćete poslagati jednu na drugu ili da iskoristite bure na kojem ćete malo iznad polovine izbušiti rupe. Veoma važna stavka u proizvodnji dobrog komposta jeste kretanje vazduha i upravo iz tog razloga svako od ponuđenih rešenja ima neki vid šupljina, pukotina i proreza koje vašem kompostu obezbeđuju kvalitet.
Milja Vuković kompostira na svojoj terasi na Novom Beogradu tri godine unazad, i objašnjava kako izgleda kompostiranje u stanu.
„Na terasi imam tri kante, u pitanju su one obične plastične za podlogu za krečenje, od 25-30 litara. U prvoj čuvam smeđi materijal, piljevinu, lišće, karton, koje po potrebi dodajem u ovu drugu – glavnu. U toj drugoj se nalazi sam kompost, u nju bacam svoj kuhinjski bio-otpad i tu se odvijaju procesi njegovog razlaganja pomoću mikroorganizama. Ova kanta na dnu ima vazdušni džep (par grana koje ukrštene stoje na dnu) kako bi smeša imala kiseonik. U trećoj je kompost koji zri“, objasnila je Milja i dodala da ona nema kantu za otpatke zato što se trudi da pretežno koristi namirnice i proizvode koje je moguće ili kompostirati ili reciklirati.
Kako kompostirati?
Pretvaranje našeg otpada biološkog porekla u kompost dešava se zahvaljujući mikroskopski sićušnim organizmima poput bakterija i gljiva koji se sami naseljavaju u komposterima. Baveći se kompostiranjem vi, uslovno rečeno, postajete uzgajivač mikroba. Oni od vas očekuju vazduh, vodu, hranu i sklonište. Sve to im kroz bacanje organskog otpada obezbeđujete u komposterima, a zauzvrat dobijate kompost.
Materijal za kompostiranje u kućnim komposterima sadrži smeđe i zelene delove. Treći osnovni sastojak je voda – ali nemojte da preterate u njenom dodavanju, vaš kompost treba da nalikuje tek malo nakvašenom sunđeru. Trebalo bi da pratite vlažnost mešavine kako ne bi postala ni prevlažna ni presuva.
Smeđi delovi komposta mogu biti piljevina, lišće, karton i slomljene grane bogati ugljenikom, dok su zeleni ostaci od hrane bogati nutrijentima. Ovih prvih treba da bude duplo više nego drugih zbog odgovarajućeg odnosa ugljenika i azota u smeši. Dodatno objašnjenje za ovo je veoma intuitivno: smeđi otpad je krupniji i zbog svog oblika, teksture i veličine pravi prostor za protok vazduha, a uz previše zelene mase vaš kompost bi postao kašast. Tako se osiguravaju odgovarajući uslovi da vaši mikroorganizmi razgrađuju otpad uz prisustvo kiseonika (aerobna digestija). Da bi vaš kompost disao, otpad u komposteru ne bi trebalo da pritiskate.
Kako biste stanovnicima svoje farme mikroba pružili još više vazduha, povremeno treba da promešate prikupljenu masu, ali i da je nakvasite kako bi organizmi mogli da prežive. Obe ove prakse ubrzaće raspadanje bio-otpada.
Ako kompostirate u dvorištu, idealno je da komposter postavite na zemljanu površinu čime ćete obezbediti dolazak novih kompostnih mikroorganizama koji će pospešiti proces razlaganja otpada. Istovremeno ćete omogućiti i slobodnu drenažu.
Proces kompostiranja traje od mesec-dva do deset meseci, a kao konačni produkt nastaje zreo kompost – tamna, izuzetno hranljiva zemlja s visokim koncentracijama azota, fosfora i kalijuma koja se koristi kao đubrivo i ima prijatan miris.
Naša tela su sa ovim specifičnim mirisom, koji se zove geozmin, povezana i utvrđeno je da on pozitivno utiče na naš imunitet i zdravlje. To sam prvo osetila, a zatim sam istraživala i potvrdila“, otkrila je Milja Vuković.
Uprkos tome što mnogi ljudi misle da bi komposter trebalo da drže na suncu kako bi se ugrejao, istina je da toplotu oslobađaju mikroorganizmi. Kompostna gomila može da se zagreje preko 50 stepeni Celzijusa, što ubija patogene organizme koji izazivaju razne bolesti.
Visoke temperature napolju samo ubrzavaju zrenje komposta. Prema Miljinim rečima, kada je toplo vreme, kompost može da sazri za svega 1,5 meseci. Milja svoj kompost upotrebljava za žardinjeru na terasi i kućne biljke, uzgaja različite vrste palmi i kafu.
„Uopšte nisam očekivala da mi kafa procveta tako da to dugo nisam ni primetila. A sada imam sopstvene plodove kafe iz Bloka 70“, ushićeno je konstatovala ona. Veruje da su joj biljke toliko lepe i zdrave upravo zbog komposta.
S obzirom na to da joj je proizvodnja veća od potrošnje, Milja preostali deo svog komposta prosledi prijateljima kojima je potreban ili nađubri drveće u komšiluku.
„Do 20. veka đubre je bilo jako poželjno. Svako imanje imalo je đubre, na tu gomilu se bacalo sve ono što i u kompostere. Otud i poreklo reči — đubrivo. Đubre je sada dobilo loš prizvuk, jer se ta reč pre svega koristi za nerazgradivi otpad koji završava na deponijama, a ta se reč zapravo odnosi na razgrađene organske ostatke koji hrane našu zemlju“, istakla je još jednom.
Šta (ne) kompostirati?
U svoj komposter ne smete baš da ubacujete sve što vam padne na pamet.
Ostaci povrća i voća su većinom u redu, ali mlečni i mesni proizvodi i ne baš. Isto važi i za masti i ulja različitog porekla, kao i za kosti životinja i riba. Zbog visokog nivoa masnoće većina ovih namirnica se mnogo sporije razlaže, a njihov miris mogao bi da privuče muve.
Uzgred, ako se u vašem kompostu nekim nesrećnim okolnostima ipak pojave muve, na vrh stavite tanak sloj zemlje. Pojava nekih drugih bubica, vinskih mušica, puževa golaća i stonoga je pak sasvim normalna i pre svega korisna.
Ne preporučuje se da u komposter istresate pokošenu travu koju ste tretirali pesticidima zato što ćete na taj način ubiti mikroorganizme od kojih i zavisi opstanak vaše mini-kompostane.
Imajte u vidu da je biorazgradivi i kompostabilan otpad namenjen tretmanu u industrijskim postrojenjima za kompostiranje pa bi i njega trebalo da izbegavate. Prethodno eventualno možete da ga usitnite da biste olakšali posao mikrobima, ali čak i tada će sama razgradnja da potraje. U industrijskim postrojenjima, veštačkim putem, razvijaju se više temperature nego u kućnim, prirodnim uslovima što ubrzava kompostiranje biorazgradivog i kompostabilnog otpada.
Dalje, problematično je i bacanje uglja i pepela nastalog njegovim spaljivanjem zato što postoji opasnost da ovo naškodi drugim biljkama. Iz sličnog razloga savetuje se da ne kompostirate lišće oraha ili obolele biljke na kojima su potencijalno i dalje tragovi insekata zbog kojih su stradale.
Izmet vaših ljubimaca takođe nije preporučljiv za kompostiranje – paraziti, bakterije i virusi mogu da naruše zdravlje ljudi. Takođe, u kompostere ne bi trebalo da odlažete drvo sa tragovima lepka ili zakucanim ekserima, kao ni cigarete, gume, opasan kućni otpad.
S druge strane, moguće je kompostirati sledeći bio-otpad: povrće i voće, ljuske od jaja, talog i filteri od kafe, kesice čaja, usitnjene novine, papir, karton, ljuske orašastih plodova, granje i lišće, trava netretirana pesticidima, slama, dlaka i krzno, kućne biljke, pepeo iz kamina, strugotina od drveta, piljevina, pamučne i vunene krpe.
Zašto kompostirati?
Oko trećine smeća koje bacite čini hrana. Većina ovih otpadaka završava na deponijama. Tamo se nasuprot aerobnoj digestiji, koja bi se odvijala u vašem domaćinstvu, dešava anerobna digestija zato što nagomilane hrpe ostalog smeća sprečavaju da do biološkog otpada dopre kiseonik. Umesto kućnih mikroba, hranu dekomponuju mikroorganizmi koji mogu da žive bez vazduha. Usled toga se ispuštaju amonijak, koji prouzrokuje neprijatne mirise, kao i metan, veoma snažan gas sa efektom staklene bašte koji ima i preko 80 puta viši efekat zagrevanja u poređenju sa ugljen-dioksidom.
U slučaju požara na smetlištima situacija postaje još ozbiljnija: u vazduh se tada emituju polutanti organskog porekla koji imaju toksične, mutagene, teratogene i kancerogene karakteristike. Tako jedna bačena nepojedena jabuka zapravo učestvuje u produbljivanju postojeće klimatske krize i aerozagađenja što dalje narušava naše zdravlje i stanje prirode. Dok se njenim kompostiranjem ove nedaće po ljude i planetu smanjuju.
Milja Vuković priznaje da ranije ni sama nije bila svesna posledica odlaganja bio-otpada na deponije, verovala je da je to neki super otpad koji se čak i na smetlištima razlaže tako da je dobar po prirodu. Kada je saznala da to nije tako, odlučila je da krene da kompostira. Ali pre nego što je konačno krenula s tim, godinu ili dve se premišljala i nagovarala.
Kako je sama kazala, mislila je da ti fizički i hemijski procesi iz nekog razloga kod nje neće odigravati. „Kompost me je demantovao.“
Površinski plodan sloj zemlje je neprocenjiv resurs od koga zavisi snabdevanje hranom. Zbog pritiska na zemljište koji vrše intenzivna poljoprivreda i urbanizacija njega ima sve manje. Za obnavljanje tek 2,5 centimentara površinskog sloja zemlje treba više od 100 godina. Ovde bi veoma bitnu ulogu mogao da igra upravo – kompost.
Od zemljišta zavisi poljoprivreda, a od poljoprivrede zavisi prehranjivanje rastuće populacije, ali i rešavanje problema gladi koji pogađa 10% populacije. Trebalo bi da preokrenemo trend degradacije zemlje i da preduzmemo određene korake ka poboljšanju njenog kvaliteta, i lešo je da se svi uključimo na individualnom nivou, ali je za ovo pitanje potrebno i sistemsko rešenje.
(Klima101)
