Dobrosav Gavrić je ispod kaputa izvadio pištolj CZ 99 i ubio Željka Ražnatovića, Milenka Mandića i Dragana Garića.
Beogradsko podzemlje 15. januara 2000. godine zauvek je promenjeno i od tog dana više ništa nije bilo isto. Te subote u 17.05 sati pre 23 godine u elitnom hotelu „Interkonrinental“ likvidirani su Željko Ražnatović Arkan, Milenko Mandić i Dragan Garić. Počinioci zločina su otkriveni i osuđeni, ali nalogodavac je zvanično do danas ostao nepoznat.
Sve je nagoIveštavalo miiran dan vikenda. Arkan je posle uobičajenog doručka kod kuće sa porodicom i kapućina u kafiću „Trozubac“ u Nušićevoj ulici, u trafici na Terazijama kupio pregršt dnevnih novina i sa telohraniteljem seo u svoj blindirani džip i krenuo na ručak u hotel „Interkontinental“. Tamo je pre njega stigla njegova supruga Svetlana Ceca Ražnatović, koja je u svom butiku trebalo da se nađe sa svojom sestrom Lidijom.
Ispred ulaza u hotel Ražnatović je sreo svog starog prijatelja, inače majora Srpske dobrovoljačke garde Milenka Mandića Mandu, biznismena koji je za njega vodio različite poslove – od kazina do fitnes klubova. Arkan ga je pozvao da se pridruži njemu i pukovniku Draganu Gariću, radniku saveznog SUP, koji je navodno bio zadužen da za fudbalske klubove iz Srbije rešava probleme sa vizama. Mandić je pošao sa njima i seli su u separe, gde su popunjavali tiket za sportsku kladionicu, dok je Ceca sa Lidijom otišla u butik.
Arkan se osećao sigurno u „Interkontinentalu“ koga je smatrao drugom kućom, jer se tu oženio i osnovao stranku.
Smaknuti u 10 sekundi
Ispred hotela, današnje „Kraun plaze”, ubrzo posle toga stala su dva automobila. Iz „opel kalibre“ izašli su Dragan Nikolić Gagi i Milan Đuričić Miki, koji su odranije bili poznati policiji. Iz drugog vozila marke „golf“ izašao je Zoran Nikolić Pegla, kao i pripadnik Druge čete Prvog bataljona policijske brigade SUP-a Beograd Dobroslav Gavrić. Rukovali su se sa Arkanom, izljubili sa Mandom i krenuli ka stepeništu koje je vodilo ka hotelskim salama za banket.
Gavrić je seo u drugi separe, nekoliko metara iza leđa Arkanu. Minut kasnije, ustao je od stola i ispod kaputa izvadio pištolj CZ-99. Tri metka ispalio je Arkanu u potiljak, a jedan je pogodio Ražnatovića u oko.
Arkan, Mandić i Garić izrešetani su u samo deset sekundi, a možda i u kraćem intervalu. To je utvrdio sudski veštak balističar, koji je naveo da je u tom roku bilo moguće ispaliti devet metaka, sa koliko su pogođeni Arkan i prijatelji. Na pod hola padale su čaure, čaše, šolje i flaše, a drugi gosti su zalegli, sklanjajući se od pucnjave.
Ceca je u tom momentu sa telohraniteljem Zvonkom Mateovićem Miškinom i sestrom bila u butiku 20 metara od separea u kome je sa prijateljima sedeo Arkan.
Gavrić je, posle ubistva, krenuo polako, bez trčanja prema izlazu hotela. Iz butika je istrčao Zvnko Mateović. Imao ga je na nišanu i pokušao da opali, ali mu je zakovao pištolj. Ceca je iz svoje torbe tada izvadila pištolj „valter PPK“ 7,65 milimetara i bacila mu ga. On je sa te daljine pogodio Gavrića tačno ispod pancira. Oštetio mu je neke nerve oko kičmenog stuba i on je pao. Utrčali su Gagi Nikolić i Zoran Nikolić Pegla i izvukli Gavrića kroz vrata držeći ga ispod pazuha. Uneli su ga u auto koji je vozio Dejan Pitulić iz interventne ekipe i otišli u Loznicu kod privatnog doktora.
Ceca i Lidija vukle Arkana
Policija je na lice mesta došla brzo, ali ne i Hitna pomoć. Ceca i Lidija su, plačući i moleći za pomoć, vukle Arkana do izlaza hotela. Ceca je zatim pokušala da nagovori jednog policajca da službenim vozilom odveze Arkana do bolnice. Odbio je, jer nije imao dopuštenje. Konačno, Arkan je autom BMW prebačen u Urgentni centar, gde je na operacionom stolu izdahnuo u 18.45 sati.
– Pritrčala sam separeu i ugledala zgrušanu krv na Željkovom levom oku koje je bilo zatvoreno. Zubi su mu bili izbijeni, a kad sam ga protresla, počeo je da kašlje i izbacuje krv iz usta. Manda je sedeo sagnut i krvario je iz oka i usta, a Garić je ležao pored separea držeći se za stomak i jecao: „Joj, joj“. U jednom trenutku čula sam Zvonka Mateovića kako viče: „Spusti pištolj„. Okrenula sam se i ugledala mladića u žuto-teget jakni kako diže pištolj sa poda. Nikada ga više nisam videla – svedočila je kasnije Ceca u sudnici.
Od aktera zločina u „Interkontinentalu“ danas su živi jedino Dobrosav Gavrić Gavra i Dragan Nikolić Gagi, dok je Milan Đuričić Miki ubijen, a Zoran Nikolić Pegla preminuo je od side u zatvoru.
Dobrosav Gavrić je 2006. godine pobegao iz Srbije. Uhapšen je krajem 2011. u Južnoafričkoj Republici, ali ne po poternici Srbije. Gavrić je u Africi nastavio da se bavi kriminalom, pa je uhapšen kao vozač afričkog kralja podzemlja Sirila Bika, koji je ubijen u martu 2011. JAR odbija da Gavrića izruči Srbiji, uprkos potraživanju naše države.
Dragan Nikolić Gagi pobegao je uoči izricanja presude na ponovljenom suđenju za trostruko ubistvo u „Interkontinentalu“, ali je kasnije ponovo uhapšen i izdržava kaznu u požarevačkoj „Zabeli“. Milan Đuričić Miki koji je pobegao sa njimu bijen je 24. aprila 2018. u Johanesburgu. Kremiran je i sahranjen u Loznici.
Presuda za trostruko ubistvo postala je pravosnažna u decembru 2007. godine. Tadašnji Vrhovni sud je Dobrosavu Gavriću kaznu povećao na 35 godina. Potvrđena je i prvostepena odluka kojom su Milan Đuričić i Dragan Nikolić bili osuđeni na po 30 godina.
Osnivač SDG i političar
Ražmatović je, pored duge i uspešne kriminalne, imao bogatu i drugačiju karijeru. Javnosti je postao poznat kao jedan od vođa „delija“, navijača FK Crvena zvezda.
Po Ražnatovićevoj tvrdnji, 11. oktobra 1990. godine u manastiru Pokajnica sa grupom prijatelja i vođa „delija“, ukupno ih je bilo 26, osnovao je paravojnu formaciju Srpska dobrovoljačka garda, poznatu i po imenu „Arkanovi tigrovi“.
Na početku rata u Hrvatskoj, krajem 1990. godine, osnovao je centar za obuku u Erdutu i njegovi „tigrovi“ su učestvovali u ratnim operacijama u Vukovaru. Već krajem 1991. godine, pripadnici te paravojne formacije preselili su se iz Slavonije u Bosnu, gde su navodno učestvovali u proterivanju muslimanskih civila iz Zvornika i Bjeljine.
Arkan je imao i kratku političku karijeru. Na izborima 1992. godine, kao nezavisni kandidat, bio je poslanik Skupštine Srbije, a neposredno pred izbore 1993. godine osnovao je Stranku srpskog jedinstva, koja nije osvojila nijedan skupštinski mandat.
Kupio je 1996. godine nižerazredni klub FK Obilić, koji je 1998. postao šampion države. Takođe je bio predsednik fudbalskog kluba Priština.
Krajem prošlog veka, neki zapadni mediji su tvrdili da imaju dokaze o ratnim zločinima koje je Arkan počinio u sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije, ali on je uporno negirao sve te optužbe.
Demantovao je i kasnije tvrdnje pojedinih domaćih medija da se priprema za pregovore sa Haškim tribunalom, kada je 31. marta 1999. godine, obelodanjeno da je još u septembru 1997. navodno podignuta optužnica protiv Ražnatovića.
