U novobeogradskom kvartu tokom čitavog dana gotovo je nemoguće naći slobodno mesto za automobil
Stanari novobeogradskog naselja koje se prostire preko puta hotela „Jugoslavija” godinama, pa i decenijama već čekaju da im se reši problem parkiranja. Ne misle oni da su prioritet u odnosu na ostale delove grada u kojima takođe vlada svojevrstan haos, ali ističu i neke razlike zbog kojih se posebno osećaju posledice manjka parking-prostora.
Praznični dani i vikend za nama malo su umirili strasti, jer je bilo prilično slobodnog mesta, ali žitelji ovog dela Novog Beograda i dalje ne skrivaju bes što niko ne obraća pažnju na njihove vapaje.
Iz razgovora sa stanarima Bloka 11, pa sve tamo preko granice sa Zemunom, do Ulice maršala Tolbuhina (bivša Goce Delčeva), možemo da zaključimo da postoji nekoliko talasa „invazije” vozača iz drugih delova grada i Srbije na „njihov” kraj.
Prva navala kreće u ranim jutarnjim satima kada stotine vozača dolazi na posao u okolne banke, hotele, tržne centre, privatne radnje i ko zna šta još. Svi oni ostavljaju svoja vozila gde stignu, gde god vide slobodno parče. Penju se na trotoare, okupiraju dečja igrališta. Drugi talas se nekako naslanja na prethodni, a počinje kada u zgradu Prvog osnovnog suda počinju da dolaze zaposleni, advokati i njihovi klijenti iz svih delova Beograda, pa i šire. Tada već postaje jasno da „Parking servis” nema dovoljno „paukova” da situaciju dovede u red.
I tako ceo dan. A kad prođe radno vreme dolazi do svojevrsne smene ‒ jedni odlaze svojim kućama, a njihova mesta zauzimaju „starosedeoci” kvarta koji se odnekud vraćaju u kraj.
Treći talas zapljusne ovaj kvart u večernjim satima kada stotine motorizovanih uglavnom mlađih ljudi krene u noćni život na dunavske splavove. Naravno, radije parkiraju vozila preko puta nego da plaćaju vlasnicima privatnih parkirališta duž keja.
Poseban problem su „izletnici” iz raznih krajeva koji svaki lep i sunčan dan koriste da provedu napolju, pa i na Dunavskoj keju. I oni znaju da je u kvartu preko puta „Juge” parkiranje besplatno i to i te kako koriste.
Komšije s kojima smo razgovarali svesne su da njihov problem nije usamljen i da je gotovo u celom gradu isto, ako ne i gore, ponegde. Ipak, ističu da je i pre mnogo godina na Vračaru bilo teško parkirati i da su se baš zato i nastanili u nekada mirnom i, kako ga neki nazivaju, elitnom kraju Novog Beograda. Nisu mogli ni da sanjaju da će se tu preseliti najfrekventniji gradski sud, da će okolo nići banke, hoteli, razne firme…
Valja dodati i da je zabluda da je u novoizgrađenim takozvanim pametnim zgradama rešen problem parkiranja jer njihovi stanari imaju podzemne garaže i nikome ne smetaju. Pre svega, gotovo svi oni imaju najmanje po dva automobila, ili više, što znači da jedan uvek mora da je napolju parkiran, a drugo, često ih mrzi da prolaze kroz proceduru otvaranja tih podzemnih lavirinata i ako slučajno naiđu na slobodno mesto ispred zgrade, tu se i zaustave. Tako su nekome uskratili prazan prostor, a ispod svog stana ga imaju.
Svakoga dana situacija je na ivici incidenta, neko je nekoga zagradio, odjekuju sirene, čuju se svađe, nema mira. I na kraju ove priče bilo bi nepravedno da ne pomenemo da i u mnogim drugim delovima celog grada, a posebno Novog Beograda, vlada potpuni haos kad je reč o parkiranju automobila. Dramatično je i u Paviljonima, i u naseljima uz Savu… Svedoci su nam naši čitaoci i sagovornici. A i sami možemo da se uverimo u to. Čekamo da nadležni urade nešto.
