Svečana akademija održana je u Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu, mestu velikog stradanja Jevreja.
Svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta održana je u Beogradu, a zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović istakla je u svom obraćanju da se u teškim danima, kada je Beograd i Srbiju zadesila strašna tragedija, sećamo i jednog od najvećih genocida ljudskog roda i odajemo počast svim žrtvama – Jevrejima, ali i Romima i Srbima, svima koji su u nasilju stradali samo zato što su pripadali drugoj naciji i veri.
– Na ovom mestu, pre 86 godina, gradio se Beogradski sajam kao prvi savremeni, urbani kompleks na levoj obali Save. Svi su tada želeli da Sajam bude mesto susreta, ne sluteći da će samo nekoliko godina kasnije, izložbeni paviljoni postati gubilišta i logor smrti, stratišta Jevreja, Roma i Srba – rekla je Vidović, saopšteno je iz Sekreratijata za informisanje Grada Beograda. Ona je dodala da Staro sajmište predstavlja najmasovnije mučilište u Beogradu.
– U dva nacistička logora stradalo je više od šest i po hiljada Jevreja, oko deset hiljada Srba i više stotina Roma. Nemoguće je razumeti i objasniti da je toliko nevinih i nedužnih ljudi izgubilo život zbog pripadnosti drugom narodu. Takvi zločini predstavljaju ogroman poraz za čitavo čovečanstvo – rekla je Vesna Vidović.
Zamenica gradonačelnika je naglasila da su o ovim zločinima snimani filmovi, napisane knjige i tekstovi, ali da to nije dovoljno jer moramo i dalje da govorimo na ovu temu i da podižemo spomenike. Ona je podsetila da je Skupština grada Beograda 2014. godine donela odluku da se 10. maj obeležava kao Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, kao veoma važan datum za naš grad.
– Tog dana ubijena je poslednja grupa Jevreja u logoru na Starom sajmištu – kazala je.
Podsetila je i da Grad Beograd danas radi na projektu izgradnje Memorijalnog centra i rekonstrukciji Starog sajmišta, koje je decenijama bilo zapušteno kao posledica nebrige. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda je tokom 2022. otpočeo izradu projekta sanacije, adaptacije i rekonstrukcije Italijanskog paviljona, a zajedno sa Ministarstvom kulture izradio je projekat rekonstrukcije i sanacije Centralne kule, gde je završetak radova planiran za kraj ove godine.
– Dok smo mi živi sve će žrtve živeti u našem kolektivnom sećanju, u svim vremenima koja dolaze. Neka je večna slava svim žrtvama – poručila je Vesna Vidović.
Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks ocenio je da Jevreji širom Evrope doslovce svaki dan mogu da održe komemoraciju zbog stradanja svojih sunarodnika od nacističke Nemačke i njihovih saradnika.
– Danas se sećamo i od zaborava čuvamo stradale Jevreje Beograda i okupirane Srbije, žrtve mržnje, čiji je jedini greh bio to što su bili Jevreji. Iako je to bio najveći gubitak za jevrejski narod, naš grad i zemlja izgubili su deo svog identiteta, a stvaralaštvo i kultura jevrejskog naroda gotovo su iščezli – naveo je Fuks.
On je podsetio da se na današnji dan završila likvidacija Jevreja na tlu Beograda, te da je obaveza potomaka i društva u celini da se sećamo stradalih u Holokaustu, „ne samo kao broja već i po imenu i prezimenu“.
Na svečanoj akademiji govorio je i Ladislav Mezei, predsednik „B’nei B’rit Srbija”, a odlomke dramskog teksta o stradanjima Jevreja čitali su Vanja Ejdus i Mladen Andrejević, dok su kompozicije izvodili Srpsko-jevrejsko pevačko društvo hor „Braće Baruh” i vokalni i instrumentalni solisti.
(Telegraf.rs)
