Na Železničkoj stanici Novi Beograd danas je predstavljena najsavremenija tehnologija digitalnog automatskog spajanja vagona, a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je istakao da je to još jedan korak ka potpunom usaglašavanju sa direktivama EU, pošto se do kraja godine očekuje usvajanje Zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja.
„Danas činimo jedan krupan korak ka približavanju Srbije ka EU. Mi smo u železničkom transportu preduzeli krupne korake poslednjih godina, a kako smo čuli da će Evropa mnogo više ulagati u železnice trudimo se da i mi budemo deo tih napora kako bi naše železnice bile bolje i naprednije”, istakao je Vesić, prenosi Tanjug.
Kako je rekao, prioriteti ministarstva na čijem je čelu su razvoj železničkog i vodnog transporta.
„Na tim projektima radimo zajedno sa partnerima iz EU. Tokom ovog proleća smo usvojili Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema i Zakon o železničkom saobraćaju gde smo potpuno primenili sve direktive EU i u velikoj meri se usaglasili sa evropskim direktivama kada je u pitanju železnički transport”, naglasio je ministar.
Vesić je dodao da će se po Zakonu o bezbednosti železničkog saobraćaja uvesti obavezne zaštitne ograde na svim prugama na kojima se vozi preko 100 kilometara na sat, kao i obaveznu zaštitu od buke za pruge koje prolaze kroz naseljena mesta.
On je podsetio da ćemo sa Železničke stanice Novi Beograd 2025. godine imati direktne polaske brzog voza za Budimpeštu koji će se kretati brzinom od 200 kilometara na sat.
Takođe, istakao je da se zahvaljujući podršci EU radi pruga između Beograda i Niša dužine 230 kilometara.
„U januaru ćemo raspisati tender za nadzor, a tendere za izgradnju za drugi i treći lot u maju, a do kraja naredne godine tender za izgradnju prvog lota pruge Beograd-Niš”, rekao je Vesić.
Takođe, dodao je da će rekonstrukcija pruge od Niša do Dimitrovgrada početi do kraja meseca, a da će do kraja godine biti određen izvođač i za obilaznicu oko Niša.
„Nadam se da će EU pomoći da vlade Severne Makedonije i Srbije dobiju grant i finansiranje za izgradnju pruge od Niša do Skoplja čija je dužina nekih 185 kilometara”, rekao je Vesić.
Vesić je podsetio na potpisani memorandum sa BiH o zajedničkoj rekonstrukciji pruge od Beograda do Sarajeva, i istakao da je to prvi zajednički projekat dve zemlje koji je potpisan nakon Dejtonskog sporazuma.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad je istakla da se danas vidi značaj digitalne automatske spojnice u oblasti železničkog saobraćaja.
„Do sada je spajanje vagona u evropskom železničkom transportu robe vršeno ručno. To će se sada promeniti. Savezno ministarstvo za digitalizaciju i saobraćaj Nemačke je od 2020. izdvojila preko 20 miliona evra za projekat istraživana tehnologije digitalne automatske spojnice”, rekla je Konrad.
Navela je da evropski konzorcijum trenutno vrši testiranje tehnologije na 20 lokacija u sedam zemalja.
„Planirano je da se do 2030. godine pola miliona teretnih vagona opremi ovom digitalnom spojnicom. Njen benefit je očigledan”, rekla je ambasadorka.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre je istakao da se EU trudi da dosta ulaže u povezivanje i transport.
On je pomenuo investicije EU u Srbiji i pritom istakao rekonstrukciju pruge od Beograda do Niša, „Koridor 10” za koji je u grantovima i pozajmicama izdvojen iznos od 2,2 milijarde evra.
Žiofre je rekao da je će tehnologija digitalnog automatskog spajanja vagona pozitivno uticati na transport.
Najsavremeniju tehnologiju automatskog spajanja vagona danas je predstavila Transportna zajednica u saradnji sa projektom DAC4EU – Digitalna automatska spojnica za Evropu (Digital automatic couplers for Europe) i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek je istakao da je današnja demonstracija digitalne spojnice prva na Balkanu i ovom delu Evrope.
On je rekao da se vagoni danas, kao i pre 200 godina, povezuju ručno, što je vremenski intenzivan, naporan, a često i opasan posao.
Kako je rekao, tehnologija digitalne spojnice je predstavljena samo u Belgiji, Švajcarskoj, Švedskoj i Nemačkoj.
Takođe, dodao je da Zapadni Balkan može biti lider u železničkom saobraćaju.
„Imamo eksperte i iskustva koja su potrebna kako bi to postigli”, naglasio je on.p
