Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, ova odluka će konačno rešiti čitavu frku koja je nastala oko prestoničkog priobalja.
Načičkanim splavovima duž beogradskog priobalja koji bukom i nepropisnom postavkom ugrožavaju život građana, a izlivanjem fekalija zagađuju reke prestonice, uskoro bi mogao da dođe kraj.
To znači da neće sva mesta na prestoničkim kejovima u budućnosti biti dostupna za splavove niti će ko god da poželi biti vlasnik plutajućeg objekta.
Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, ova odluka će konačno rešiti čitavu frku koja je nastala oko prestoničkog priobalja.
– Ovom odlukom ćemo jasno definisati gde splavovi mogu da budu postavljeni, kako treba da izgledaju i koje dimenzije moraju ispunjavati. Takođe, vlasnici će morati da plaćaju zakup, na splavu će morati da imaju prečišćivač otpadnih voda kako fekalije ne bi odlazile u vodu i moraće da vode računa o prostoru ispred splava – naveo je on.
Šapić je objasnio da će u narednom periodu svi građani biti obavešteni kako mogu da konkurišu za mesto gde će im se nalaziti splav, te će moći da dođu na licitaciju gde će im biti ponuđena cena za tu lokaciju.
Gradonačelnik je istakao da više ni na jedan način nijedan građanin koji živi u Beogradu ne sme biti ugrožen.
Takođe, Šapić se osvrnuo i na vikendice koje se nalaze na Savskom nasipu, kazavši da nikada nije rekao da će ih porušiti niti da ih neće srušiti.
Odlukom o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda uređuje se način određivanja vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata, uslovi i način postavljanja splavova, obaveze korisnika istih, njihovo uklanjanje, kao i obavljanje nadzora nad primenom odredaba ove odluke.
U ovoj odluci piše da je vlasnik u obavezi da plutajući objekat postavi i koristi u skladu sa odobrenjem i ugovorom o zakupu vodnog zemljišta, da ga redovno održava u ispravnom i urednom stanju, da održava odgovarajuću dubinu pri svakom vodostaju, da se stara o bezbednosti prilaza splavu…
Pravila za postavljanje splava
U Službenom listu grada Beograda, tačnije u Planu mesta za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu, piše da širina slobodne zone za postavljanje splava na Dunavu iznosi maksimalno 40 metara od ureza vode na obali pri niskom plovidbenom nivou, dok na Savi iznosi 30 metara.
Takođe, mesto za postavljanje plutajućeg objekta mora biti udaljeno od:
- reni bunara u prečniku 120 metara,
- najmanje od mosta uzvodno i nizvodno 50 metara,
- gradske plaže 500 metara uzvodno i 200 metara nizvodno,
- obalnih rampi uzvodno i nizvodno 50 metara,
- podvodnih instalacija 50 metara,
- drugog plutajućeg objekta 15 metara i to radi mogućnosti pristupa vatrogasnog broda
U ovom planu piše i da na mestu postavljanja plutajućeg objekta mora da postoji dovoljno dubine, pri svakom vodostaju, a u skladu sa nautično-tehničkim uslovima dobijenim od Lučke kapetanije Beograd i vodnim uslovima.
Kolike su kazne?
Odlukom o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda propisane su određene kaznene odredbe, što znači da će se novčanom kaznom od 150.000 dinara kazniti pravno lice ako:
- postavi ili koristi plutajući objekat bez odobrenja za postavljanje
- postavi ili koristi plutajući objekat suprotno odobrenju i ugovoru o zakupu vodnog zemljišta
- u propisanom roku ne dostavi dokaz o produženju plutajuće dozvole
- u propisanom roku ne ukloni plutajući objekat, a deo vodnog zemljišta očisti, odnosno dovede u prvobitno stanje
Takođe, novčanom kaznom od 150.000 dinara kazniće se za prekršaj nadležno privredno društvo, odnosno javno preduzeće, koje priključi plutajući objekat na odgovarajuću mrežu, ako za njegovo postavljanje nije izdato odobrenje.
Novčanom kaznom od 100.000 dinara kaznije će pravno lice ako:
- ne održava redovno plutajući objekat u ispravnom i urednom stanju
- na plutajući objekat ne postavi tablu sa oznakom zone, kao i brojem rešenja kojim se odobrava postavljanje plutajućeg objekta