Premda pojam “divlja gradnja” tridesetih godina prošlog veka nije bio izrabljivan kao danas, to ne znači da ljudi nisu pokušavali da “na mufte” sazidaju kuće. Upravo to je bio slučaj sa novim naseljem koje je buknulo na levoj strani reke Save. Naselje se zvalo Novi Beograd, a prve građevine su na sledeći način izbijale iz zemlje.
Kuće koje niču kao pečurke
Početkom 30-ih godina, kada su prvi građani naselili prostor današnjeg Novog Beograda, otada pa nadalje naprečac su počeli da podižu domove i to potpuno nasumice. Čim bi jutro osvanulo, osvanule i neke nove kuće, koje su tih godina nicale kao pečurke posle padavina.
Iako je vlast zabranjivala svako zidanje, jer nije bila stavljena tačka na generalni plan koji se ticao ovog dela prestonice, to nije sprečavalo novobeogradski svet da se lati oruđa i materijala. Za to vreme su žace išle u redovne kontrole i dirigovale stanovnicima. Na licu mesta su pisali globe i pretili rušenjem uglavnom siromašnima, koji su uz pomoć štapa i kanapa sklapali straćare i udžerice kao krov nad glavom.
Trospratna vila za sedam dana
No, to se nije odnosilo na imućne. Jednom takvom neimenovanom taze Novobeograđaninu je pošlo za rukom da vine zidine trospratne velelepne vile za nepunih sedam dana. Pošto su kuće bile raštrkane na sve strane, nadležnima je bilo potrebno nedelju dana da je spaze. Na poprištu su mu iz istih stopa izdali zabranu završetka radova.
Prema pisanju ondašnje štampe, to nikako nije omelo tog bogataša da sprovede svoj naum do kraja. Naizgled je samo gradilište delovalo pusto: spolja nikakva skela nije bila oklembešena, materijala nije bilo ni za lek, niti je ijedna živa duša majstorisala vani. Ali, uporno se iznutra podizao kalkan i krov.
Naime, svako malo bi se na vrhu pojavila zagonetna ruka koja bi dodala pokoju ciglu ili gredu. Mic po mic kuća bi rasla i rasla dok se naposletku nije preobrazila u raskošnu palatu, poput gusenice u leptira.
Organi reda i zakona nisu znali šta da čine. Kako niti jedan radnik nije bio dušom i telom prisutan na građevini, ruke su im bile vezane. Mogli su da samo nemo posmatraju kako se radovi privode kraju. Doduše, nije bio viđen, ali veruje se da im se gazda smejao u brk gledajući ih kako skrštenih ruku ćutke stoje i poziraju.
Sve u skladu sa zakonom
Za svega nekoliko dana kuća je bila dovršena i pokrivena. Dobrostojeći vlasnik je bio “na konju”, jer je bio uveren da je niko neće sravniti sa zemljom pošto nije zidana protivno generalnom planu, koji zvanično još nije ni postojao. Najzad jedan od prvih Novobeograđana bejaše u pravu – zgrada je stameno dočekala početak okupacije.
Izvor: 011 info
