NOVI BEOGRAD KAO TOPLOTNO OSTRVO: Gde ima asfalta i ulica tu su temperature više

Novobeograđani kažu da na nepovoljniji subjektivni osećaj vrućine utiče i znatno veći broj automobila koji su u poslednje vreme prisutni u ovom delu grada.

Leži na obalama reka, oivičen je šetalištima na kojima ne manjka zelenila, između njegovih zgrada smešteni su nebrojeni parkići i igrališta… Na osnovu svega toga čovek bi pomislio da je Novi Beograd idealan deo prestonice za boravak u toku ovih vrelih dana. Međutim, i nije baš tako.

Običnom svetu manje je poznato da se najmnogoljudnija beogradska opština odavno već ubraja u takozvana toplotna ostrva, odnosno delove grada u kojima se izmere najviše temperature. Kako je to moguće, uprkos zelenilu, uprkos rekama? Odgovor nije komplikovan i više je nego očigledan ‒ Novi Beograd se poslednjih godina ili decenija pretvorio u svojevrsnu betonsku džunglu koja izgleda da nema nameru da prestane da se širi. Stanovnici ovog dela prestonice svedoci su neprestanog otvaranja novih gradilišta, koja neminovno smanjuju zelene površine. Investitorski urbanizam jednostavno preti da „zatrpa” svako slobodno parče zemlje.

‒ Gde ima više asfalta i ulica, tamo su i temperaturne vrednosti više. Beton i kamen apsorbuju sunčevu energiju, a onda je posle zrače u vazduh ‒ kaže meteorolog Nedeljko Todorović i dodaje da su temperaturne razlike u pojedinim delovima grada više izraženije u zimskom nego u letnjem periodu. Kaže da je pre neki dan na Vračaru izmereno 34,1 a na beogradskom aerodromu, koji je kilometrima udaljen od centra, 33,6 stepeni Celzijusa, što i nije neka dramatična razlika.

Dobrom delu žitelja Novog Beograda nisu najbitniji podaci koji im se saopštavaju, važnije im je kako se oni subjektivno osećaju. Šezdesetogodišnji Zoran Mihajlović je starosedelac Novog Beograda. Živi u okolini hotela „Jugoslavija”.

‒ Eto, iako smo na nekoliko stotina metara od Dunava, ovde između zgrada je nepodnošljivo toplo. U popodnevnim satima fasada moje zgrade se toliko usija da je neprijatno i nasloniti se na nju rukom. Izlazim samo kad moram, čitavog dana u stanu mi radi klima-uređaj. Pre nekoliko dana morao sam da zamenim točak na kolima i imao sam utisak da asfalt gori, nije mi bilo dobro ‒ priča Mihajlović.

Novobeograđani kažu da na nepovoljniji subjektivni osećaj utiče i znatno veći broj automobila koji su u poslednje vreme prisutni u ovom delu grada.

‒ Novi Beograd odavno više nije gradska „spavaonica” kako su ga pre mnogo decenija nazvali. Ovde su se otvorile mnoge firme, veće ili manje, hoteli, nikli ekskluzivni restorani. Sve te objekte posećuju ljudi koji dolaze sopstvenim automobilima. Ako tome dodamo da i svi koji ovde žive poseduju barem po jedan auto, možete zamisliti koliko vozila prođe ovim bulevarima dnevno. Nema sumnje da i oni dižu temperaturu ‒ tvrdi naš sagovornik.

Ima još tu zanimljivog kada je reč o temperaturi vazduha na Novom Beogradu. Aludirajući na efekte takozvane mikroklime, Novobeograđani pominju čuvenu „ulicu gladnih”, odnosno deo Bulevara maršala Tolbuhina (nekada Goce Delčeva), u kojoj su jedan do drugog načičkani kiosci i kućice sa brzom hranom. Neki od njih i dalje koriste ćumur za pečenje mesa, drugi su prešli na električne ploče, ali svakako da svi oni dodatno emituju vrelinu.

Uglavnom, stručnjaci su ustanovili da su efektom toplotnog ostrva najviše pogođeni centar Beograda i veliki deo Novog Beograda, naravno bez onih površina koje pokrivaju parkovske šume i priobalje. Juče je u „kritičnom” delu dana u Novom Beogradu izmereno 35 stepeni, ali je takozvani subjektivni osećaj oslikavao stepen, dva više.

Tagovi

Pročitajte još:

Free Porn