Verovatno ste se do sad susreli sa mnogo čudno definisanih pojava na Novom Beogradu od numeracije blokova, do čudnog rasporeda brojeva zgrada unutar blokova, a da li ste nekada obratili pažnju na granicu Novog Beograda i Zemuna. Vrlo neobična cik cak linija koja deli dve opštine a potpuno je neprimetna.

Gde je Zemun tu je i Branko Pešić

Zvanično poslednje razgraničenje između dva gorostasa kraj Dunava dogodilo se još 1965. godine, kada je razdvojen surčinski i novobeogradski atar. A kada je reč o dunavskim biserima i to o Zemunu, nekako je tu uvek prisutan Branko Pešić. Priča o razgraničenju koja je danas u formi urbane legende vuče korene baš iz ere kada je gradonačelnik Beograda bio ovaj Zemunac.

Kažu da je Pešić i osmislio da granice budu ovakve kakve su danas. U to vreme za opštinu je bilo važno koliko „privrednih subjekata“ ima na njenoj teritoriji, pa je tako Pešić uknjižio Hotel „Jugoslaviju“ sa okolinom u zemunsku opštinu. Tom prilikom kreirana je i vrlo neobična cik cak granica između Novog Beograda i Zemuna. Pozivamo vas u šetnju ovom granicom, pripremite se vodimo vas u avanturu.

Tu gde se deli Dunavski kej

Ako ste nekad šetali po Dunavskom keju iz pravca Ušća ka hotelu Jugoslavija verovatno niste ni primetili da ste sa Novog Beograd ušetali u Zemun baš na mestu gde je hotel. Granica upravo počinje tu kod hotela na raskrsnici Aleksinačkih rudara i Bulevara Nikole Tesle, što bi značilo da od tog trenutka sada šetate po Zemunu, da je ovo tako, svedoči i natpis Zemun u cveću na uzvišenju na keju odmah posle hotela. To uzvišenje sa postavljenim stubovima i natpisom Zemun zapravo označava mesto gde je nekada bila železnička stanica Zemun. Tako da deo Dunavskog keja od hotela Jugoslavija pa na dalje ka Zemunu možemo zvati i Zemunski kej.

Čija je ulica Gladnih i Tošin bunar

Kada smo utvrdili čiji je kej, vratimo se na tu raskrsnicu Aleksinačkih rudara i Bulevara Nikole Tesle i krenimo dalje duž granice i jedne male ali bitne ulice. Od ovog mesta granica nastavlja ulicom Aleksinačkih rudara do raskrsnice sa ulicom Klare Cetkin. Ovde već stvari postaju zanimljivije jer ova mala i veoma mirna ulica je zapravo granična linija. Zamislite sad šetate ulicom Klare Cetkin ka raskrsnici sa famoznom ulicom „gladnih“, čije pravo ime znaju samo žitelji bloka. Izreka kaže svi putevi vode u Rim, ali posle šetnje po keju ili noćnog provoda, svi putevi vode ka hrani, a to je upravo tu između Novog Beograda i Zemuna u ulici čiji je pravi naziv Bulevar maršala Tolbuhina. Tako vi šetate i mislite gde ćete jesti, a niste ni svesni da ako se odlučite za neku od brzih hrana sa leve strane raskrsnice idete na klopu na Novi Beograd, a ako odaberete lokal sa desne strane vi ste na svratili na gric gric upravo u Zemun.

Kada ste napravili pauzu za užinu u ulici svih hrana ovog sveta, dobro, ne sveta, samo ovog kraja, nastavljamo šetnju dalje prateći granicu. Put vas vodi do raskrsnice sa ulicom Džona Kenedija. Na ovom mestu granica skreće na levo ostavljajući Novi Beograd sa leve, a Zemun sa desne strane. Ovo bi značilo da stanari zgrada na Retenziji kada pogledaju preko puta ulice, zapravo gledaju na Novi Beograd. Iako katastarski razdvojeni, Novi Beograd i Zemun na ovom mestu dele ulicu Palmira Toljatija. Ova oaza mira kroz blok 9a pruža se i na teritoriju Retenzije i čini jednu skladnu i mirnu celinu, idealnu za porodičan život. Nego da se vratimo put granice. Iz ulice Džona Kenedija granica vas na raskrsnici sa Bulevarom Mihajla Pupina vodi desno, a zatim levo kroz ulicu Jerneja Kopitara. Ovde već zalazimo na ne samo granicu Zemuna i Novog Beograda, već ulazimo i u podelu kraja poznatog pod nazivom Paviljoni. U ovoj ulici paviljoni ostaju sa leve strane a sa desne je zemunski deo, krajolik i počinje da liči na infrastrukturu koja je prethodila nastanku blokova, u ovom kraju, a to su male porodične kuće. Prateći granicu dolazimo do Tošinog bunara koji uvek asocira na Zemun, iako je tu na raskrsnici Jerneja Kopitara podeljen i levi deo pripada Novom Beogradu, češće se povezuje sa Zemunom jer istorijski koreni ga smeštaju u zemunsko kulturno nasleđe. Na ovom mestu granica se penje ulicom Marije Bursać do Zelengorske ulice koja izbija na auto put. Sve što ostaje sa leve strane pripada Novom Beogradu a sa desne deo je Zemuna. Granica dalje ide kroz atar pa ni šetnja nije baš moguća, tako da ćemo stati ovde.

Verovatno ste mnogo puta prošli kroz neke od ovih ulica i niste ni znali da prelazite iz opštine u opštinu. Nadamo se da vam je šetnja bila zanimljiva i da vam je približila ovaj miran porodični kraj u kome može i mnogo toga da se prezalogaji.