Otkako su građani naselili levu savsku obalu i postali Novobeograđani, stalno im se po glavi vrzmala ružna pomisao o poplavama. Pola decenije kasnije najgora noćna mora je postala stvarnost. Ovo je priča o noći kada je Sava potopila naselje Novi Beograd i danu nakon katastrofe.
Vapaji očaja
Godinama unazad naselje Novi Beograd je strahovalo od vodenih nepogoda. S vremena na vreme Sava bi ih blago zapljusnula, upozoravajući da podignu bedeme. Udruženje građana je to shvatalo krajnje ozbiljno, pa se povodom toga čak obratilo gradonačelniku Vladi Iliću za pomoć. Pomoć im je bila obećana, ali ispostaviće se da je Majka priroda bila nestrpljiva, imavši druge planove na umu.
Prvih dana marta 1937. godine Dunav i Sava su nadolazili i zaista pretili da će se izliti i napraviti rusvaj po čitavom kvartu. Kako su se oglušili na opomenu, priroda je prešla sa dela. U noći između petka i subote je došlo do vrhunca. Iznenada je novobeogradski kraj bio potopljen, kao i drugi niži delovi prestonice.
Stanovništvo nije znalo šta ih je snašlo. Na počinak su otišli misleći da se prašina, tj. voda slegla, pa je iznenađenje bilo utoliko veće kada ih je ledena voda trgla iz sna, prodirajući u kuće kroz sve moguće i nemoguće otvore.
Panika se širila munjevitom brzinom. Kako je bilo oko tri sata iza ponoći i sunce još nije granulo, kretanje je bilo gotovo naslepo. Da stvar bude još gora, tu noć vetar je neumoljivo duvao i dizao je mahnite talase.
Sreća u nesreći je bila što su izvesni ribari i nosači sa savskog pristaništa čuli zapomaganje mučenog sveta sa leve obale Save, pa su brže-bolje obavestili komesara parobrodske policije o tome. On je naredio da se iz istih stopa obiđe druga strana i ispita celokupna stvar.
Staro i mlado
Zatečena scena je bila više nego grozomorna. Sa vodom do struka, narod se batrgao da se iskobelja iz tog škripca, pentrajući se i rukama i nogama na bilo kakvo uzvišenje. Svaki pedalj krovova kuća, šupa, vrata, drveća je bio okupiran nekom živom dušom dok je ispod njih bućkala tmina.
Među poplavljenim građanstvom uglavnom se su ubrajali mladi i stari. Kako se prethodni dan reka primirila, te nije bilo najava za kijamet ovakvih razmera, sve glave porodica i svi radnosposobni su se uputili u grad da bi privredili i doneli parče hleba na sto za ostale ukućane. Kada se voda naglo digla za koji metar i zamela udžerice, oni nisu znali šta se zbiva sa njihovim najmilijima i da li su oni uopšte živi.
Autobusdžije i kamiondžije za kormilom
Čim je dopreo glas o kakvoj situaciji se radi, odmah se prešlo sa reči na dela i preduzeti su svi neophodni koraci da bi se spasili žitelji naselja Novi Beograd. Mimo čamaca i lađa koju je kapetanija imala na svom raspolaganju, unajmljeno je i nekoliko pozamašnih čamaca za ovaj poduhvat. Pošto nije bilo dovoljno kapetana da upravlja svih plovilima, vrbovane su autobusdžije i kamiondžije da manevrišu istim.
Akcija spasavanja je trajala gotovo do samog podneva. Plovila su na smenu iskrcavala žene, decu i starce. Oskudno obučeni, jer ih poplava uhvatila u krevetu, bili su mokri do gole kože. Zahvaljući samo pukoj slučajnosti žrtava nije bilo. Jedino je nastradala sitna stoka i živina, koja se podavila.
Po parče hleba i kuvano jelo
Za smočene i vetrom išibane porodice bio je obezbeđen ne bogzna kakav krov nad glavom. Bili su smešteni ispod Kalemegdana, u velike šupe i magacine Srpskog parabrodskog društva.
Inače, sem domova, ubogi ljudi su zapravo ostali bez ičega. Sve što su ikada posedovali bilo je zatočeno ispod površine vode. Tek kada su izbavljeni svi Novobeograđani, dalo se u spasavanje njihove zaostavštine, ali, nažalost, pomoći nije bilo. Time je ova tragedija bila upotpunjena. Žena i deca su jecali na sav glas ne znajući gde su im hranitelji, dok su potonji čupali kosu misleći da je bližnje voda odnela u smrt.
Na inicijativu parobrodske policije počelo je skupljanje sredstava za ugrožene poplavom. Osim koliko-toliko toplog doma, dobili su i po parče hleba i kuvano jelo da se malo okrepe. No, to nije bila neka uteha kada im je pogled jasno bio ustremljen na drugu stranu Save i njihove kućice.
Obzirom je voda nastavljala neumitno da raste i nadire, ujedno se gasio plamičak nade zvani povratak kući.
