Pre nego što tržni centri iznikli po centru i obodu grada, te postali stecište beogradskog sveta, robne kuće su vodile glavnu reč kada je popularni šoping u pitanju. Tamo ste mogli da pazarite, što bi naš narod rekao, od igle do lokomotive. Upravo takva jedna 60-ih je bila “Na-Ma”, prva robna kuća na Novom Beogradu, a treća po veličini u čitavoj ondašnjoj Jugoslaviji, koja je beležila milionski promet da bi na kraju prerasla u leglo beskućnika!
U podnožju solitera
Početkom šezdesetih godina prošlog veka trgovinsko preduzeće “Narodni magazin” počelo je da kuje plan o otvaranju robne kuće na području leve obale Save, smatravši da je krajnje vreme da najmlađa opština dobije takvo jedno zdanje. Pikiravši popularnu “Fontanu” kao idealnu lokaciju, brže-bolje se prešlo sa reči na dela.
U podnožju solitera, a na uglu ulica Pariskih komuna i Otona Župančiča, 20. oktobra 1963. godine zvanično su otvorena vrata robne kuće “Na-Ma”, koja je po površini bila treća najveća u ondašnjoj Jugoslaviji, odmah posle zagrebačke “Na-Me” i robne kuće “Beograd”. Poput svojevrsnog svetionika za buduće posetioce, na samom krovu ovog nebodera bio je zadenut golem natpis satkan od svega četiri slova i jednog znaka interpunkcije – “Na-Ma”.
Jedinstvena u svakom aspektu
Sa trideset šest prodajnih odeljenja rastrtih na površini od 2.838 kvadratnih metara, robna kuća “Na-Ma” mogla je da se podiči činjenicom da se na njenim pultovima, policama i vešalicama nalazilo doslovno sve: od igračaka, preko zimskih kaputa, do motocikala.
Međutim, ono što ju je izdavajalo od ostalih robnih kuća u Beogradu jeste samoposluga u suturenu, koja se prostirala na 473 kvadratnih metara. Na rafovima samoposluge bili su uredno poređani svi mogući prehrambeni proizvodi, kao i jedan novitet – sveže pakovano meso.
Prema inicijalnim procenama rukovodstva, prodajna odeljenja robne kuće “Na-Ma” mogla su da opsluže gotovo 2900 kupaca za sat vremena, dok je samoposluga za to isto vreme mogla da naplati oko 400 računa mušterija.
Kada bi kupovina privela kraju, posetioci su imali prilike da se goste u prvoklasnom restoranu “Fontana”, čija kuhinja je u istom tom soliteru nedugo pre otvaranja robne kuće počela da priprema moderna jela Novobeograđanima.
Dostava na kućni prag?
Na inicijativu direktora “Narodnog magazina”, g. Đorđa Dubajića, prva robna kuća na Novom Beogradu je nakon nekoliko meseci poslovanja uvela novinu po pitanju usluživanja svojih potrošača – dostavu na kućni prag.
Iako zvuči kao da se radi o notornoj laži, s obzirom da govorimo o šezdesetim godinama, uveravamo da to nije slučaj. Naime, oni su svojim vozilima isporučivali svu kabastu robu na mušterijinu adresu, dok su svu sitniju mogli telefonski da poruče i istu očekuju u svom stanu u prikladnom roku.
Isprva, bilo je planirano da ova usluga bude dostupna odmah, ali bilo neophodno izvesno vreme, prvenstveno usled manjak ljudstva i vozila, te neuhodanosti.
Astronomska ulaganja
Kada se podvuče crta, ceh izgradnje i opremanja robne kuće “Na-Ma” bio je basnoslovan. Građevinski izdaci su iznosili 350 miliona dinara, a troškovi opreme 113 miliona dinara. No, rashodima tu nije bio kraj. Nipošto.
Do kraja leta naredne godine bilo završeno dodatnih 847 metara kvadratnih, koji su se stavili u službu magacinskog i pomoćnog prostora. Od tog trenutka novobeogradska robna kuća mogla je da pohvali da na svom raspolaganju ima preko 4.000 kvadrata.
Čitav objekat upošljavao je preko 140 radnika i službenika. Kuriozitet je da je samoposluga radila neprekidno, od 6 do 21 čas, dok su, sa druge strane, ostala odeljenja imala dvokratno radno vreme: od 8 do 12 i od 17 do 20 časova. U isti mah, prve finansijske projekcije predviđale su godišnji promet od neverovatnih tri milijarde dinara.
Integracija i procvat, pa propast
Nepune dve godine kasnije, 1965. godine, osniva se trgovinsko preduzeće “Robne kuće Beograd”, koje nastaje spajanjem firmi “Beograd”, “Nama”, “Grmag“ i “Modna kuća“. Do 1970. godine “Robne kuće Beograd” su izgradile 12 novih objekata, od kojih je jedan radio non-stop u glavnom gradu.
To je zvanično bio i početak zlatne ere ovog preduzeća. U nadolezećim godinama “RKB” je brojala preko 10.000 zaposlenih i preko 100.000 artikala u svom asortimanu, što ju je u datom trenutku plasiralo na treće mesto najvećeg lanca u Evropi.
Pred početak turobnih 90-ih, “Robne kuće Beograd” su imale 41 objekata širom ondašnje države, koji su prosečno dnevno prometovali zapanjujućih milion i po nemačkih maraka. Ubrzo je usledio krah zbog opštepoznate situacije u zemlji, da bi se u novom milenijumu za “RKB” vezivao užasno (ne)popularni termin – stečaj, koji je zvanično proglašen 2002. godine.
Naposletku, “Robne kuće Beograd” su na javnoj licitaciji 2007. godine dobile svog novog vlasnika u vidu kompanije “Verano Motors”. Što se tiče nekadašnje robne kuće “Na-Ma”, nažalost, danas njeni polupani izlozi ruže novobeogradske blokove, dok unutrašnjost služi kao prenoćište nesrećnim dušama ovog grada.