Uzbuđeni stanari istrčali su u panici u hodnike
BEOGRAD – Tog 20. decembra 1968. oko 10 časova ujutru posle nekoliko eksplozija zgrada je ostala u potpunom mraku pošto su pregorele sve električne instalacije.
Uzbuđeni stanari istrčali su u panici u hodnike napunjene dimom u prvom trenutku ne shvatajući o čemu se radi.
Kao ogromno gradilište šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, Novi Beograd je bio zamišljen da bude mesto gde će se ubrzano naseljavati najveći deo novopridošlih u prestonicu.
Žurba s kojom se radilo da bi se ostvarila takva vizija dovodila je do brojnih problema: ono što će se desiti u soliteru u Goce Delčeva u decembru 1968. bio je upečatljiv, i na sreću, izolovan primer. Požar na gradilištu Sava centra deset godina kasnije biće daleko katastrofalniji slučaj.
Sudbina oko 500 stanara ove zgrade sa 18 spratova nekoliko dana bila je neizvesna. Centralno grejanje nije radilo, liftovi su stajali nepomično, a svi električni uređaji bili su apsolutno beskorisni. Agonija u kojoj su provodili ledene zimske dane bila je neopisiva ali i potpuno neočekivana.
Bilo je i povređenih. Stanar Ljubisav Jukić je odmah posle prve eksplozije potrčao ka strujnom ormaru odnosno ka alarmnom zvonu da bi signalizirao opasnost. Kad ga je razbio, posekao je ruku, ali sve je bilo uzalud. Pošto je umesto dugmeta napipao samo žice. Očigledno da je izvođač radova na ovu “sitnicu” zaboravio.
Brzina sa kojom se u to vreme gradilo na Novom Beogradu, ali i nedostatak kvalitetnih masjtora u preduzećima angažovanim za unutrašnje radove na instalacijama, bili su faktori koji su doveli do agonije stanara solitera u Gice Delčeva
Odmah zatim stigli su vatrogasci i radnici Elektrodistribucije.
Po gruboj proceni šteta je bila nekoliko miliona dinara, pošto su pored električnih instalacija, uništene i pumpe za grejanje. Radnici su odmah po izlasku na teren procenili da se problem ne može rešiti za nekoliko dana i da će stanari sve vreme biti bez struje i sa hladnim radijatorima.
Mališani su bili u najgoroj situaciji. Stanovi su bili ledeni, a roditelji nisu imali ama baš nikakvog načina da ih zagreju. Svetlo su menjale sveće, a ručak se servirao iz konzervi. Zbog svega toga mnogi su svoju decu “evakuisali” kod rođaka i prijatelja.
Na 16. spratu živeo je Rajko Vidanić, čiji naslednik je danima bio bolestan.
– Možete da zamislite kada ga u naručju sa vrha solitera svaki dan kroz polumračne hodnike nosim u ambulantu da primi injekciju – jadao se Rajko novinarima koji su odmah pohrlili da izveštavaju o ovoj situaciji.
Ni starim ljudima nije bilo nimalo lako. Božo Radan sa svojih 65 iz stana na devetom spratu gotovo da nije ni izlazio. Pošto ima slabo srce, pa nije mogao da se svakodnevno penje uz stepenice.
Predsednik kućnog saveta Dragan Jovičić bio je, ipak, najogorčeniji:
– Već nekoliko meseci upozoravali smo Skupštinu opštine, Gradsko-stambeno preduzeće i izvođača radova građevinsko preduzeće “Komgrap” da sa instalacijama nešto nije u redu. Ali, dobijali smo samo obećanje. I vidite šta se dogodilo.
Tek u trenutku kada je došlo do nestanka struje videlo se koliki podvig je napravio domar Čeda Maravić. On je prvi primetio požar u strujnom ormanu, brzo reagovao i sprečio daleko veću katastrofu. Da nevolja bude veća, alarmno zvonce koje je trebalo da upozori na problem je bilo neispravno. Pored toga, u ovoj ogromnoj zgradi nije bilo ni svetlarnika, pa se u hodnicima i na stepeništu nije video prst pred okom.
U soliter su došli izvođač radova “Komgrap” i ekipa električara iz preduzeća “Elektron” koje je samo godinu i po dana pre ovog nemilog događaja izvodilo radove na električnim instalacijama. Na pitanja novinara kada će se život u soliteru normalizovati, nisu želeli da daju odgovor.
Do tada, agonija iz decembra 1968. godine ostala je samo zaboravljena neprijatnost. Ali, pouke koje je donela nisu potpuno iščezle: nadzor nad završnim radovima posle tog incidenta bio je znatno pojačan na novobeogradskim gradilištima
Loša kombinacija bakarnih i aluminijumskih žica izazvala je prekid struje i nestanak centralnog grejanja. Ustvari, kada je zgrada rađena nije bilo dovoljno bakarnih žica, pa su se majstori poslužili aluminijumskim da bi završili posao. To je bio glavni uzrok problema.
Posle tri dana provedena u totalnom mraku i u hladnim stanovima stanari iz solitera u Ulici Goce Delčeva konačno su dobili i struju i grejanje. Kvar je bio veoma ozbiljan, ali je otklonjen ipak u najkraćem mogućem roku.
Strujni orman zamenjen je novim, a sa dolaskom struje i lift je konačno proradio. Agonija oko 500 ljudi je okončana.
