Preuređenje Plave (koncertne) dvorane se nastavlja i ona će biti u funkciji na leto 2024. – U objekat u Novom Beogradu premijerno su kročili predstavnici medija, a zvanično otvaranje biće 14. novembra
Rodio se u JAT-ovom boingu 707, gde su nastale njegove prve skice. Za tri godine stasao je u simbol jugoslovenskog graditeljstva i političke moći tadašnje države. Vreme je merio uspomenama, kulturnim i kongresnim događajima duže od četiri decenije deleći sudbinu naroda i države. Godinama se održavao na veštačkim plućima a posle 44. rođendana prvi put je zatvoren – usledila je sveobuhvatna obnova najvećeg kongresnog centra Beograda i Jugoistočne Evrope. Vrata „Sava centra” juče su, posle nepune dve godine koliko je trajala rekonstrukcija ponovo otvorena i to na dan kada je „Delta holding” 2020. od grada kupio to zdanje u Bloku 19.
U objekat u Novom Beogradu premijerno su kročili predstavnici medija, a zvanično otvaranje kongresnog i poslovnog dela biće 14. novembara kada će se održati Međunarodni kongres nutricionista sa 1.500 učesnika.
„Koliko prirodne svetlosti”, „tu je i tehnografska mapa sveta”, „dobro je da više nema butika u glavnom holu”, „da li je stakleni lift bio i pre obnove”, „kako su dobre stolice u salama”, nizali su juče komentari i pitanja gostiju koji su obišli zasad sređeni poslovni i kongresni deo „Sava centra” što je dve trećine objekta. Rekonstrukcija čuvene Plave (koncertne) dvorane se nastavlja i ona će biti u fuknciji, kako se juče moglo čuti, na leto 2024.
Ona pripada kulturnoj zoni i imaće više mesta nego pre – 4.000. Plava dvorana je jedna od tri funkcionalna dela zdanja, dok su druga dva kongresni sa 46 sala umesto nekadašnjih 16 i poslovna zona koju čine 45 kancelarija A klase i 36 lokala u kojima će biti Lidl, prodavnice tehnike i parfema, butici, restoran…
U enterijeru se mogu videti detalji arhitekte Aleksandra Šaletića, kao što su velike grube betonske površine, čuveni luster, očuvane su poznate tapiserije u glavnoj kongresnoj dvorani koja sada može da primi više od 1000 učesnika…
Posebna atrakcija u poslovnom delu „Sava centra” je jedinstvena na ovim prostorima „imersiv” sala sa 16 reflektora – korišćenjem savremene tehnologije digitalni sadržaji, slika i zvuk, se projektuju na zidove sale i stvaraju osećaj uranjanja u prostor.
Sve u svemu unutrašnjost kompleksa iz 1977. (prva faza izgradnje „Sava centra”) je reorganizovana tako da sada može da bude adresa događaja koji istovremeno okupljaju više od 5.000 posetilaca. Njegova prednost je i to što je direktno povezan sa hotelom „Kraun plaza”.
– Kongresna industrija Srbije nije ista sa „Sava centrom” i bez njega. Beograd sada može da konkuriše za organizaciju velikih međunarodnih skupova, a kada Sava centar popuni svoje kapacitete to znači da će biti popunjeni i svi hotelski smeštaji u glavnom gradu, a dodatni posao imaće i restorani, prevoznici, pružaoci različitih usluga i brojni mali biznisi. Renoviranje nije važno samo za „Delta holding”, ono je važno za kongresnu industriju, a možemo reći i celokupnu ekonomiju Srbije – kazala je Kristina Milinčić, generalna direktorka „Sava Centra”.
I spoljašnjost zdanja doživela je preporod. Stara staklena fasada zamenjena je energetski efikasnim staklima i ostala je iste boje i forme. Čuvanje autentičnosti kompleksa bila je, uz zadržavanje namene, obaveza novog vlasnika kada je iz trećeg pokušaja novembra 2020. kupio „Sava centar” za 17,5 miliona evra. Aprila 2021. zdanje arhitekte Stojana Maksimovića proglašeno je za spomenik kulture, četiri decenije posle njegove izgradnje, što je i zvanična potvrda da se rekonstrukcija mora pažljivo obaviti vodeći računa o svim onim vrednosti kompleksa na osnovu kojih je zavredeo da bude upisan u registar kulturnih dobara.
„Sava centar”, kako su to naglasili predstavnici „Delte” postao je pametna i zelena zgrada koja ne samo da štedi električnu energiju, već je i proizvodi, zahvaljujući solarnim panelima (912) koji su instalirani na krovu. On je ujedno i prvi objekat u regionu koji će imati BREEAM sertifikat, jedan od vodećih sertifikata za procenu uticaja objekata na životnu sredinu, istakla je Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje „Delta ril estejta”.
– Sava centar koristiti 50 odsto energije manje nego ranije. Korišćenje obnovljivih izvora energije na godišnjem nivou uštedeće 226 tona emisije ugljen dioksida. Objekat i njegova okolina su zelena oaza sa rastinjem na oko 17.000 kvadrata – precizirala je Gajić.
„Delta holding” imao je još jedna uslov kada je kao jedini ponuđač na javnom oglasu kupio „Sava centar” a to je da u njegovu obnovu uloži najmanje 50 miliona evra. Tu sumu kompanija Miroslava Miškovića premašila je drastično – renoviranje je koštalo više od 118 miliona evra pre svega zbog „devastiranog stanja objekta, rasta cene energenata i građevinskog materijala, nedostatka radne snage”…
– Zbog značajnog rasta troškova projekta, biće potrebno od 15 do 18 godina da bi se ova investicija isplatila. Ono što želim da istaknem je da za „Delta holding”, „Sava centar” nije na prvom mestu profitni posao, već i izraz želje da očuvanjem jednog ovakvog objekta doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo – naglasila je Angelina Nekić, potpredsednica „Delta holdinga” i generalna direktorka kompanije „Delta ril estejta”.
