Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić govorio je o pronalasku tela deteta u Savi
Jurić se osvrnuo i na sistem „Pronađi me“ i slučaj u Brčkom
Beogradska policija pokušava da utvrdi identitet devojčice stare oko osam godina, čije je telo 22. marta pronađeno u Savi, zakačeno za splav na levoj obali reke u Novom Beogradu. Posetioci obližnjeg splava primetili su telo i odmah obavestili policiju.
Zbog stanja raspadanja, policajci na uviđaju nisu mogli da utvrde više detalja samo na osnovu vizuelnog pregleda.
Nakon što su policajci uz pomoć vatrogasaca izvukli telo iz Save, ono je preneto na Institut za sudsku medicinu radi obdukcije, koja treba da utvrdi vreme i uzrok smrti, kao i identitet devojčice, za koju se pretpostavlja da je stara između sedam i osam godina.
Dežurni tužilac Višeg javnog tužilaštva obavio je uviđaj i radi na utvrđivanju svih okolnosti ovog slučaja.
O ovom slučaju za Republiku je govorio Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu. On ističe da je moguće da nestanak ne bude prijavljen.
– I te kako je moguće da nestanak ne bude prijavljen, što se desilo i u Brčkom. Brčko je pokazatelj da veliki broj roditelja učestvuje u trgovini svoje dece, dakle da se često deca prodaju, i vrlo je moguće da je i ovo dete koje je pronađeno u Savi upravo žrtva trgovine decom, a uz učešće roditelja. Naravno, sada ostaje još jedno pitanje i očekujem da DNK i obdukcija daju odgovor na pitanje kog je porekla dete, zato što imali smo slučaj gde su migranti u jednom momentu upali u reku i postoji mogućnost da ako jedno takvo dete upalo u reku, da je možda doplutalo ili na neki način došlo do Beograda, ali definitno nije prijavljen slučaj ni u jednoj zemlji, ni u Hrvatskoj ni u BiH. Imamo jedan slučaj nestanka deteta od tri godine u Hrvatskoj. Dete je nestalo u blizini reke, čak se smatra i sumnja na utapanje, ali nijedan drugi slučaj uzrasta 10 godina, jer sam to dobio kao zadnju informaciju iz MUP, nije prijavljen nestanak za uzrast takvog deteta. Dakle, da li su u pitanju migranti, to je moguće, ali ukoliko nije, onda je definitivno u celu priču upletena porodica. I sa druge strane, mnogo je važno znati, kada se uradi obdukcija, da može da pokaže i da li je utapanje razlog smrti i eventualno da li je u pitanju nasilna smrt, jer od toga može da zavisi u kom pravcu treba da ide istraga i kako doći do odgovora otkud telo u Savi – kaže Jurić za Republiku.
Takođe, Jurić je komentarisao i slučaj Brčko koji je, kako je istakao, za njega lično jedna jako dobro isplanirana i organizovana trgovina decom.
– Organizovani kriminal je u pitanju, ovo jeste trgovina decom i moje pitanje samo i voleo bih da znam, koliko je dece do danas prošlo kroz tu kuću i gde su ta deca završila. Mislim, kad bi došli do tih informacija, da bi bili tek tada prestrašeni – kaže u intervjuu za Republiku direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Prema rečima sagovornika, oni su imali jako dobro masku u tom objektu i u ljudima koji su brinuli o toj deci zato što su na teritoriji Brčkog osobe koje su čuvale tu decu bile prepoznate kao osobe kojima su deca mogla da se povere i ostave neko vreme tu da borave.
– To je idealna maska zato što mogli ste čuti komšije. Imam jako dobru komunikaciju i saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske gde su mi potvrdili da su tu zaista deca često bila smeštena. Međutim, ono što je jako teško saznati ko su zapravo ta deca i tu su deca dolazila i odlazila. Veliki broj dece je u pitanju. Niko nije posumnjao da, pričam o komšijama i ljudima koji su znali da tu postoji neko ilegalno obdanište ili mesto gde se okupljaju deca, ali da niko nije to prijavljivao nadležnim institucijama. Sa druge strane, to nam je pokazalo da na mestima gde institucije ne rade dovoljno dobro posao može da se desi ovakav slučaj. Ja ipak, koliko god smo mi u jednom regionu, ne mogu zamisliti da na jednom mestu imate tridesetoro dece uzrasta od dve do 12 godina i da jednostavno niko ne reaguje. Mi ipak nismo na tom nivou i nivo svesti u našoj zemlji je ipak na mnogo višem nivou nego recimo u Bosni i Hercegovini, konkretno Brčko distriktu. Tako da je ovo jedan pokazatelj da trgovina decom u Srbiji i u regionu postoji, da na tome takođe moramo mnogo više raditi da edukujemo građane da kada se tako nešto ili posumnja ili prepozna da se mora reagovati, a naravno da institucije moraju da više proveravaju takve objekte i da ne dođemo u situaciju u kakvu smo došli u Brčkom – naglašava Igor Jurić.
U 2023. prijavljeno 1.525 nestanaka dece
Podaci za prošlu godinu još nisu gotovi, a u 2023. godini, kako tvrdi Igor Jurić, bilo je prijavljeno 1.525 nestanaka dece, a od toga 1.510 je pronađeno uspešno i za 15 dece nismo imali podatke. To su, samo da napomenem, uglavnom deca koja su žrtve porodičnih otmica, gde jedan roditelj koji najčešće nije zakonski staratelj jednostavno otme dete od drugog rositelja, prebaci ga preko granice i tada ovaj roditelj jednostavno gubi trag svom detetu. Dakle, to je najčešće neki uzrok, ali sa druge strane imate i tu neku sivu brojku kada su u pitanju eventualno i maloletnički brakovi, gde jednostavno dete samovoljno odlazi izmanipulisano samovoljno odlazi i tu im se gubi trag,
– U svakom slučaju, mi svake godine u Srbiji, to nam je negde prosek, imamo između 1.300 do 1.500 prijavljenih nestanaka, ali od toga 99 posto se pronađe i ostane taj jedan famozni posto nestale dece za kojima porodica ili svesno ili nesvesno i ne želi da traga. Nažalost, godišnje imamo jedan do dva slučaja kriminalne otmice, imamo i slučajeva suicida. To su sve neke stvari koje spadaju u fenomen nestanaka dece i mi to moramo da shvatimo da svako od nas, svaka porodica, svaki roditelj mora da bude svestan toga da njegovo dete može jednog dana potencijalno nestati i da je mnogo bitno da radi na prevenciji da se to ne desi, ali i na tome šta treba da radiš kada se to desi, kako treba da postupaš, kako da sarađuješ sa policijom i kako da pomogneš da se to dete, ako je već nestalo, što brže vrati kući zaključuje Igor Jurić.
On objašnjava da deca mogu da završe mrtva u slučajevima trgovine ljudima ukoliko predstavljaju opasnost za ljude koji trguju njima, dakle za trgovce, kao i ukoliko je dete žrtva trgovine organima. Tada dete može da bude žrtva i može da bude nasilno ubijeno.
– Za svakog trgovca ljudima ukoliko žrtva postane opasnost, ukoliko ne sarađuje, ukoliko ne želi i pod uticajem straha da izvršava neke stvari, onda ta osoba postaje u jednom momentu meta i tu nema milosti. Dakle, kada govorimo o trgovcima ljudima, oni su izuzetno beskrupulozni i nemaju apsolutno milosti prema žrtvama. Ogroman je novac uj pitanju. Često su tu i institucije uključene i tu ne sme da dođe do rizika da bi se otkrili identiteti ljudi koji se bave trgovinom decom. I to je ono što je ključno, dakle momenat kada se dovodi u rizik identitet ljudi ili eventualno odgovornost ljudi koji se bave tim kriminalnim delatnostima dovodi do toga da ti ljudi jednostavno ne prezaju ni od čega i da ubijaju svoje žrtve – kaže Igor Jurić.
Kako objašnjava naš sagovornik, novih informacija u slučajevima Barbare Vitez, Biljane Đorić, male Eleonore i nekih drugih, nema.
– U kontaktu sam sa tim porodicama i nismo dobili neku novu informaciju. Ono što mogu da kažem iz direktnih kontakata sa tim ljudima je da su oni nekako izgubili nadu, tačnije osećaju se mnogo zapostavljeno i zanemareno od strane društva, jer ostaju zaboravljeni ljudi. Tim ljudima maltene niko sada i ne prilazi i teško je te ljude i pitati „kako ste“ znajući da nemaju apsolutno nikakvu informaciju vezanu za njihovo dete – kaže Jurić i dodaje da je sada mnogo bitno da profunkcioniše javni registar nestalih lica, jer to je jedini način da eventualno te slučajeve vraćamo u fokus.
Sve dok, kako tvrdi Jurić, to ide sporadično neće se ništa uraditi, jer to mora sistemski da se radi.
Sistem „Pronađi me“
– Imamo jako dobru saradnju i sa našim Ministarstvom unutrašnjih poslova, a samim tim posredno i sa Evropolom i Interpolom kada govorimo o digitalnoj bezbednosti dece, pa i o nestancima dece. Ono što mi možemo da uradimo kada se desi nestanak nekog deteta ili eventualno ukoliko se ovde pojavi neko dete vrlo brzo možemo da dođemo do baze podataka i da proverimo da li se ta konkretna osoba već negde traži i da li je osoba koja se ovde pronašla na nekoj od tih poternica, tačnije na nekim od registara nestalih osoba. Lično smatram da je mnogo bitnije da se unapredi saradnja na ovom regionalnom nivou, pričam tu pre svega o bivšim republikama eks Jugoslavije, da tu imamo bolju saradnju, jer mislim da je, a to je Brčko pokaszalo, taj slučaj, da je mnogo važno da ta multisektorska saradnja i regionalna saradnja bude bolja, da bi jednostavno znali ko su zapravo ljudi nestali u različitim državama i kada se desi neki slučaj da možemo mnogo brže reagovati. Takođe se nađam da će i sistem „Pronađi me“ ili amber alert zaživeti i u drugim zemljama i da po pitanju nestanaka dece pogotovo, kada se desi nestanak u jednoj od zemalja da svi zajedno tražimo to dete, jer prelazak iz jedne u drugu zemlju je olakšan i to je najmanji problem da se na legalan ili ilegalan način pređe granica države, a kasnije kada se pređe onda jednostavno gubiš trag detetu. Zbog toga smatram da se pre svega na regionalnom nivou ova saradnja mora i može i te kako unaprediti – zaključuje Jurić za „Republiku“.
(Republika)
