Među 28 splavova koji su stekli uslov za zakup vodnog zemljišta, portal 24sedam izdvojio je neke od najpoznatijih među građanima.
Iako će broj gradskih splavova na Savskom priobalju biti znatno smanjen u 2023. godini, sugrađanima će raspolaganju ostati celih 28 plutajućih objekata gde će moći da popiju kafu, prezalogaje nešto ili jednostavno uživaju u lepom vremenu.
Među 28 splavova koji su stekli uslov za zakup vodnog zemljišta, portal 24sedam izdvojio je neke od najpoznatijih među građanima: „Stari Pingvin“, „Cruise“ i „Splav 70 priča“, dok ostale plutajuće objekte koji su obezbedili svoje mesto na reci možete pogledati ovde.
Kako piše u Rešenju o davanju u zakup vodnog zemljišta, vodno zemljište se daje u zakup na period od tri godine, počev od dana potpisivanja zapisnika od strane zakupca i ovlašćenog lica (zakupodavca), a kada zakupodavac obezbedi uslove za korišćenje lokacije.
Pa, tako je „Stari Pingvin“, na primer, ponudio zakupninu za jednu godinu zakupa u iznosu od 2.138.500 dinara, odnosno jediničnu visinu zakupnine u iznosu od 3.055 dinara po metru kvadratnom.
Duplo veću cifru dao je „Splav 70 priča“, tačnije 4.288.000 dinara na godišnjem nivou, iliti 6.040 dinara po kvadratu.
Dok je „Cruise“ za zakup vodnog zemljišta na teritoriji grada Beograda za površinu od 700 metara kvadratnih izdvojio 3.229.800 za jednu godinu iliti 4.614 po metru kvadratnom.
Osim ova tri splava, jedan plutajući objekat, čiji je zakupac firma “Dr. Feelgood”, biće namenjen za sport, rekreaciju i razonodu, dok će drugi zakupac – “Aero klub Aeroseks” vodno zemljište koristiti kao privezište za čamce.
Takođe, Uredbom o davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini određeno je da vodno zemljište ne može da se daje u podzakup.
Strogi uslovi za vlasnike splavova
Po Zakonu, između plutajućih objekata moraće da postoji rastojanje od 15 metara – iz bezbednosnih razloga.
Takođe, spavovi neće moći da budu postavljani tamo gde se nalaze prostori za reni-bunare.
Prema novom pravilu, Grad je u obavezi da obezbedi svu pripadajuću infrastrukturu za svaku od lokacija za koju je raspisan konkurs, tako da će budući zakupci, pored izlicitirane zakupnine, biti u obavezi da uredno plaćaju račune za vodu, struju, ali i da obezbede prečišćivače za otpadne vode.
O uređenju Savskog keja nedavno se oglasio i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je istakao da „splavovi treba da postanu turistički brend srpske prestonice“.
– Splavovi treba da postanu turistički brend Beograda, ali da funkcionišu na bezbedan način koji neće ugrožavati svakodnevni život ljudi koji žive u okruženju, a ubuduće oni će se nalaziti samo na Savskom šetalištu, preko puta Velikog ratnog ostrva i na Zemunskom keju – naveo je Šapić.
