Objašnjeno ko je nadležan ako pukne cev u zgradi.
BEOGRAD – Igor Ćurčić iz Javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ rekao je za RTS da Zakon o stanovanju i održavanju zgrada predviđa da su vlasnici stanova, vlasnici i svih zajedničkih delova stambene zgrade, samim tim i fasade.
Trajno rešenje za zgradu u Bloku 30 u Novom Beogradu je kompletna sanacija, zbog obrušavanja terase prošle nedelje. Objasnio je i ko je nadležan ako pukne cev u zgradi.
Šta stanari plaćaju Gradskom stambenom, koji su to radovi koje pokriva stavka – održavanje zgrade – to su najčešća pitanja na skupštinama stanara. Takva pitanja čula su se i prošle nedelje, kada je pala terasa sa 11. sprata solitera u Bloku 30 na Novom Beogradu.
Igor Ćurčić iz JP „Gradsko stambeno“ kaže da je bilo sličnih situacija i ranije i ističe da je reč o privatnoj terasi koja je u nadležnosti vlasnika stana. To je vrlo dotrajala zgrada, stara gotovo 50 godina.
„Još 2014. godine mi smo ih pismeno upozoravali i obaveštavali o stanju fasade. To smo činili i više puta posle 2014. Vrlo je jednostavno, terase pripadaju vlasnicima stanova“, ističe Ćurčić.
Prema njegovim rečima, JP „Gradsko stambeno“ nije imalo nikakvu ni odgovornost, niti zakonsku obavezu da reaguje.
„Ipak, mi smo odmah izašli na teren, uz pomoć teške mehanizacije, dizalice, sklonili smo delove koji su bili najproblematičniji, ogradili smo visokometalnom građevinskom ogradom, ali to je privremeno rešenje. To nije trajno rešenje problema. Trajno rešenje je kompletna sanacija, jednostavno kompletna rekonstrukcija te fasade i sličnih fasada“, napomenuo je Ćurčić.
Ko to plaća
Ćurčić navodi da Zakon o stanovanju i održavanju zgrada predviđa da su vlasnici stanova, vlasnici i svih zajedničkih delova stambene zgrade, samim tim i fasade.
„Oni bi kao potencijalni investitori trebalo da izrade projekat, da nam ga dostave. Na osnovu projekta mi ćemo dostaviti ponudu u rekordnom roku, a ono što mi dajemo oni plaćaju. Mi dajemo stručni nadzor, garanciju, dajemo otplatu do 60 mesečnih rata, u ovom slučaju sigurno i većeg iznosa. Sigurno je da bi dobili 60 rata kao jednu vrstu olakšice“, istakao je Ćurčić.
„Mi smo i sada obijali bočne delove te fasade. Krajem marta 2023. godine mi smo obijali i zajedničke delove fasade. I važno je podizati svest. Nema razlike kada bi pala terasa sa vaše privatne kuće ili moje kuće, vaša bi bila odgovornost. I ta stambena zgrada je jedan veliki zajednički dom koji ima mnogo porodica, koje dele odgovornost, ne dele samo prava. Ovo nikako nije upiranje prstom u stanare i upravnike zbog kojih i mi postojimo“, rekao je Ćurčić.
Mora da se razgraniči šta radi „Gradsko stambeno“, a šta rade stanari
Govoreći o broju zgrada, Ćurčić kaže da ih ima više od 14.000, gotovo 14.500 zgrada, koje preko uplatnica Infostana odvajaju određeni novac mesečno koji ide „Gradskom stambenom“.
„Za 10,72 dinara po kvadratnom metru stambene površine, odnosno 17,12 dinara – pričamo o zgradama bez i sa liftom, to je različita cena, oni (stanari) dobijaju neograničene hitne intervencije, 24 sata dnevno, svakog dana u godini. Ovde je spisak od oko 50 do 60 i više stavki. Voleo bih da stane taj narativ da Gradsko stambeno otima novac. Dobijate počevši od hitnih radova na liftovima, građevinsko-zanatskih radova, na vodovodima, na kanalizaciji, sve je pobrojano u specifikaciji koji dobijate uz ugovor koji sa nama potpišete“, objasnio je Ćurčić.
Kad pukne cev u zgradi
Objasnio je proceduru ukoliko pukne cev u zgradi. Kaže da je to hitna intervencija ukoliko postoji ugovor o održavanju – vi pozovete 11011, servisni centar grada Beograda, prijavite i ekipe odmah kreću na teren.
Napominje da ima više potencijalnih scenarija – da li da se ta cev zakrpi, da li da se ta cev promeni, u svakom slučaju problem će biti odmah rešen.
„Treba tu intervenciju razdvojiti od onoga da se rekonstruiše čitav vodovodni kanalizacioni sistem koji se koristi 50 godina i ta rekonstrukcija podrazumeva ozbiljno kopanje, ozbiljne investicionelne radove – to je investicija. Ako sve rekonstruišete, to je investicioni rad za koji mi uputimo ponudu na određen broj mesečnih rata i kažemo – da li vi to prihvatate. Oni prostom većinom moraju da prihvate našu ponudu da bismo izvodili radove. Sve manje intervencije, kada pukne cev, za to ne treba dodatno da plaćaju. Oni plaćaju svakog meseca i ta stavka je u ovih više od 60 stavki koje sam dostavio“, podvukao je Ćurčić.
Kurir.rs/RTS/Sanja Dragićević Babić
