Kako je moguće da su se dva krana na gradilištu na Novom Beogradu srušila u sekundi tokom oluje na koju su nadležni danima unapred upozoravali da će biti izuzetno jaka i čija je to odgovornost, Beograđani ne prestaju da se pitaju. Iz firme koja ovde gradi juče tokom celog dana nije bilo moguće dobiti odgovor na to pitanje, ali su radnici na gradilištu, kao i građevinski stručnjaci otkrili šta je bio uzrok tome.
Podsetimo, u sredu uveče Beograd i celu Srbiju zadesilo je jako nevreme, takozvana superćelijska oluja, na koju je RHMZ upozoravao danima, a i samog dana više puta. Na snimku koji je iste večeri postao viralan, vide se dva krana kako padaju jedan za drugim. Obrušili su se na objekat koji se tu gradi. Samo pukom srećom niko nije stradao, iako su radnici, kao smo čuli od svedoka na licu mesta, radili do samog početka oluje. Ono što je posebno zastrašujuće, kako smo saznali juče na samom gradilištu, jeste to da je radnik iz kućice krana izašao svega tri minute pre nego što su se kranovi srušili!
Kran je bio zakočen, a nije trebalo
Kako smo saznali juče na gradilištu do pada krana došlo je „zbog toga što su bili zakočeni umesto otkočeni i da ih je zbog toga vetar srušio“.
To potvrđuje i profesor Građevinskog fakulteta u penziji Zoran Petković. On je za portal „Nova“ objasnio da gornji deo krana nakon korišćenja mora biti otkočen jer je izložen udarima vetra, a sudeći po načinu na koji je kran pao – on ocenjuje da rukovodilac o tome nije vodio računa nakon rukovanja.
– Po tom načinu na koji pada, ja pretpostavljam da je problem u tome da je taj gornji deo trebalo da bude otkočen, a nije bio – kaže Petković za Novu.
To je, pretpostavlja, bila greška koja je dovela do katastrofe. On još kaže da takva greška rukovodioca krana nije nesvakidašnja, ali da su događanja od srede stravična – zbog velikog nevremena.
„Imali su pre toga isti slučaj u Hrvatskoj, do ovoga nije smelo da dođe“
Građevinski inženjer Danijel Dašić kaže za N1 da do pada kranova na novobeogradskom gradilištu nije moralo da dođe, pogotovo kada se 48 sati ranije znalo da superćelijska oluja stiže i da su kranovi već padali u susednoj Hrvatskoj.
Dašić objašnjava da postoji čitav niz preventivnih manevara koji su mogli da spreče nezgodu, kao na primer spuštanje kupole koja ima najveću površinu, pa je samim tim najizloženija udarima vetra.
Pored toga, kran je mogao da se učvrsti sajlama, objašnjava sagovornik N1.
Postoji čitav niz mera da se ovo spreči
– Kada se očekuju katastrofalni vetrovi, postoji čitav niz načina – jedan je spuštanje tog nivoa koji je najveći izvor nestabilnosti, jer što je više ta kupola sa kranom iznad zemlje, to je veća nestabilnost. Postoji mogućnost učvršćivanja krana raznim sajlama. Svaki put kada je kran u određenom položaju, on ima osigurače koji ga zakoče u tom položaju jer se nosivost i podizanje računa prema određenim parametrima i ne treba da se dozvoli da kran izlazi iz određene svoje ose. On kada radi, uglavnom je to ukočeno, međutim, kada postoje neki ovakvi specifični uslovi postoji mogućnost da se kočnica otpusti i da se obrće oko svoje ose – naglašava sagovornik N1.
Iako navodi da ne može da tvrdi pre nego što se sve zvanično utvrdi veštačenjem, prema onome kako je pao kran, kaže da mu je deluje da je on bočno, najvećom širinom bio izložen udarima vetra.
Kako naglašava, „to je čitav nivo metoda i tehnika koje se primenjuju kada se očekuju neke katastrofalne situacije sa udarima vetra“.
– Pretpostavljam da to gradilište ima svoj neki elaborat zaštite o radu i rada na samom gradilištu koji bi u sebi, kao deo, morao da sadrži i postupke koji se primenjuju kada postoje nepovoljni vremenski uslovi, kao što su bili u sredu – kaže Dašić.
Šta kažu nadležni
Povodom ovog nezapamćenog slučaja, „Blic“ se juče obratio i nadležnima, prvo Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, gde nam je rečeno da je to u nadležnosti Grada Beograda, a gde su nas potom uputili na Inspektorat Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Oni u pisanom odgovoru navode da je na ovom gradilištu glavni izvođač radova privredno društvo “Gradina“ doo Zemun, a radove na podizanju i prenosu građevinskog materijala obavlja privredno društvo “SMB mehanizacija i transport“ doo iz Subotice, koje je i vlasnik građevinskih stubnih dizalica.
Kako kažu dalje, inspekcija rada je po službenoj dužnosti ovde vršila nadzore 6. aprila i 18. jula, kada je utvrđeno da poslodavac-vlasnik kranova ima svu potrebnu dokumentaciju i da su kranovi bezbedni. Takođe, utvrđeno je, kažu, da su „rukovaoci građevinskih stubnih dizalica stručno osposobljeni i da su osposobljeni za bezbedan i zdrav rad“.
Inspektorat Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalje nam je saopštio i da su 20. jula, dan posle pada kranova, obavešteni da je gradilište tog dana zatvoreno, odnosno da su radovi obustavljeni dok se ne sanira šteta nastala u oluju veče pre.
Još dva ključna pitanja bez odgovora
Što se tiče samog tog dana kada je bilo nevreme i kada su kranovi pali, ovaj Inspektorat saopštava i da su „prema izjavi odgovornog lica zaposleni su na gradilištu, uključujući i rukovaoce građevinskih stubnih dizalica u 17 časova završili posao i napustili gradilište“.
Podsetimo, nevreme je u Beogradu počelo nešto između 19 i 20 časova, a kranovi su pali, prema rečima Beograđanina Dušana Ristića koji je ovu scenu i snimio, oko 20 časova. Na gradilištu nam je juče rečeno da je radnik kućicu krana napustio svega tri minute pre pada. Ovde sada tako ostaje nejasno otkud radnici na gradilištu u to vreme, jer, kako je Ministarstvo saopštilo pozivajući se na reči odgovornog lica – „zaposleni su gradilište napustili u 17 časova“.
„Može se utvrditi razlog pada“ i kraj saopštenja
Takođe, kako nam kažu u saopštenju, „Inspekcija rada je u okviru domena svoje nadležnosti izvršila nadzore na gradilištu, a veštačenjem stručnjaka građevinske struke se može utvrditi razlog pada kranova“.
Tu se saopštenje završava, te nam ne daje odgovor na ključno pitanje koje smo postavili – šta je inspekcija zapravo utvrdila i koji je zvanični odgovor nadležnih – zašto je došlo do pada krana i ko je za to kriv.